Neka prezimena nama danas mogu zvučati smešno, ali u vremenu kada su nastala, ona su imala potpuno drugačije značenje.
U mestima gde su rano počele da se vode matične knjige i gde je postojala dobra administracija (prostori Austrougarske i Mletačke republike), kao i tamo gde je jako bio izražen plemenski sistem, stara rodovska plemena su se dugo održavala ne menjajući se često.
Međutim, na prostorima današnje uže Srbije prezimena su kasno uvedena i često su se menjala. U današnje vreme nositi prezime je sasvim obična stvar, ali nisu sva prezimena isto tako obična.
Nisi Srbin ako nemaš kesu punu drugih kesa: Urnebesne navike našeg naroda!
Pored onih zvučnih i poznatih Jovanović, Petrović, Ilić, Milanović i slično, postoje i ona još zvučnija, a manje poznata srpska prezimena, koja ponekad mogu nositi i pogrdno značenje.
Tako postoje ljudi koji se prezivaju Ružan, Trtić, Zaklan, Dželatović, Prkić, Prstić, Kasapić, Guzičić, Kurandić...
Prezimena su kod nas najčešće nastajala prema očevom imenu, zanimanju ili nadimku, a ponekad i prema mestu u kojem porodica živi ili iz kojeg se doselila.
Na primer, prezimena poput Vračar, Kasapić, Drndar, Svirac, Češljar, nastala su prema zanimanju oca, dok ima i onih danas nama smešnih prezimena, koja su u vreme kada su nastala imala potpuno drugačije značenje, pa je tako prezime Karagaće nekada označavalo čoveka koji nosi crne pantalone, jer su se pantalone tada nazivale gaćama.
Kad kažeš Srbija: Ovo je prva asocijacija Njujorčana!
Srpska prezimena poput Zaklan, Prdavica, Istinić, Lisičić, Guzina i Šarac su Hercegovačkog porekla i najverovatnije su nastala od nadimaka.
O tome kako su nastala neobična prezimena, postoji i nekoliko anegdota.
Prema jednoj, Srbi koji su živeli na prostorima Austrougarske davali su sami sebi smešna imena prilikom popisivanja, jer su na taj način želeli da se usprotive Austrougarskoj vlasti, ali su kasnije bili primorani da ih zadrže, kako ne bi izgubili svu imovinu prilikom promene prezimena.
Prema drugoj anegdoti, državni činioci Austrougarske su sami zapisivali kao prezimena lične ili porodične nadimke pojedinaca, pa su tako nastali Nepergaće, Dronjak, Krivošija i druga prezimena sa pogrdnim prizvukom.
Tek 1842. godine, naredbom kralja Aleksandra, u Srbiji se uvode prezimena kao obavezan vid identifikacije.
Sećate se kad smo jeli 'leba i masti, a popara bila poslastica: Priča koja budi osmeh!
