Skloni smo da verujemo u sudbinu, ona je izgovor za sve što nam se dešava, za situacije za koje nemamo objašnjenja i probleme koje ne možemo ili ne umemo da rešimo. Tako je i Alber Kami smatrao da ljudsko srce ima nezgodnu naviku da sudbinom naziva samo ono što ga satire. Psiholozi tvrde da je verovanje u sudbinu vrlo često i odbrambeni mehanizam nedovoljno jakih ljudi da se uhvate u koštac sa životnim problemima.
Filozofi bi rekli da ništa nije slučajno, astrolozi da nas zvezde pod kojima se rađamo potpuno određuju, pesnici da se od sudbine ne možemo sakriti, naučnici da je ona samo obmana, pokriće za momente kada gubimo kontrolu nad sopstvenim životom.
Da li je univerzum još pre nego što smo se rodili skovao plan, iskrojio sudbinu koju ćemo proživeti, ili smo mi, i samo mi, odgovorni za ono što se dešava, jer imamo slobodnu volju da odlučujemo i pravimo izbore?
Da li sudbina meša karte, a mi samo igramo, kako je rekao Šopenhauer, pitanje je koje će zauvek biti otvoreno i oko njega će se i dalje sporiti filozofi, umetnici, naučnici...
Ili, od čega uopšte zavisi kako ćemo razmišljati na ovu temu? Da li nas u tome nepovratno određuje vaspitanje, okruženje u kom smo odrasli, obrazovanje, iskustva koja smo proživeli, širina uma, za Život Plus objašnjava psiholog Milica Zarin.
Noge te uvek nose tamo gde te srce vuče: 10 keltskih mudrosti za sva vremena!
"Verovanje u sudbinu uglavnom je posledica načina na koji smo vaspitavani, jer preuzimamo obrasce ponašanja i verovanja od roditelja, koji su u najranijem uzrastu apsolutni uzori. Da li će se to verovanje nastaviti i u zrelom životnom dobu najviše zavisi od okruženja i iskustava koje proživljavamo. Uglavnom smo skloni da sudbini pripisujemo teške emotivne trenutke, događanja na čiji tok nismo u stanju da utičemo".
Da li je verovanje u sudbinu način da se "oslobodimo" odgovornosti za ono što nam se događa?
"Da, verovanje u sudbinu vrlo često je jedini način da naša psiha prevaziđe ono što se događa. To se posebno odnosi na emotivno potresne situacije, kada smo nemoćni da pomognemo sebi ili nekom drugom. Takođe, kada nam godinama nešto ne uspeva, kada i pored mnogo pokušaja ne možemo da realizujemo neki cilj, lako "skliznemo" u fatalizam, jer nam to postaje jedino "objašnjenje". Vrlo je teško prihvatiti neuspehe ili činjenicu da se nešto što želimo ne ostvaruje. U tim situacijama čovek gubi nadu i sigurnost u sebe, pa je mnogo lakše pripisati neke događaje "višim silama" nego nastaviti borbu. To je neka vrsta odbrambenog mehanizma, koji nam pomaže da prevaziđemo neprijatne emocije i trenutke. Ponekad je jako teško nastaviti borbu za neki životni cilj, pa je "bezbolnije" neuspeh pripisati sudbini. To se u psihologiji naziva "unutrušnji lokus (centar) kontorole", nasuprot "spoljašnjem". "Unutrašnji" znači da smo svesni da MI snosimo odgovornost za svoj život i da na većinu stvari koje nam se događaju možemo da utičemo. Kada sve ide kako treba, ubeđeni smo da smo prvenstveno sami za to zaslužni. Međutim, kada nije sve onako kako smo planirali, okrećemo se "spoljašnjem lokusu kontrole", odnosno verovanju da je neko drugi kriv za sve - ljudi oko nas, "viša sila", "sudbina".
Patnja, siromaštvo, večito ružno pače: Život joj promenio jedan čovek! (FOTO, VIDEO)
Da li je moguće promeniti uverenja i uzeti život u svoje ruke?
"Da, svako uverenje moguće je prevazići, ali je za to potrebna izuzetna energija i snaga. Kako ćemo se nositi sa problemima, sa životnim situacijama, zavisi od mnogo faktora, od karaktera, vaspitanja, okolnosti... Sposobnost da se nosimo sa osećanjima, da pronađemo objašnjenja za ono što se događa, da sagledamo svoj život i na osnovu toga nastavimo ka ciljevima koje smo zacrtali, stalna je borba. Prevazilaženje fatalizma može se desiti jedino ako uzmemo život u svoje ruke i shvatimo da smo u velikoj meri odgovorni za ono što se događa. Sloboda da biramo i donosimo samostalne odluke sa sobom nosi i veliku odgovornost. A, nažalost, mnogi nisu spremni da je prihvate.
Da li verovanje u sudbinu ima pozitivne aspekte?
"Da, ali samo ukoliko verujemo u pozitivne aspekte sudbine, odnosno ukoliko smatramo da nismo predodređeni samo za loša i neprijatna događanja. Pozitivne misli izuzetno su važne, jer podsvest reaguje na ono u šta verujemo. Kada smo ubeđeni da će nam "sudbina" biti lepa, ona to zaista može da postane. Verovanje da svaki čovek ima svoju sudbinu, da je predodređen za nešto što ne može izbeći, da su volja i inteligencija nemoćne u određivanju životnog toka, uglavnom je posledica vaspitanja, načina na koji smo "oblikovani" kao deca i iskustava koja smo doživeli, potvrđuje i naša sagovornica. Vrlo često se događa da mozak "ne može" da podnese informacije i dešavanja kojima ne može da da značenje, pa stvara odbrambeni mehanizam koji pomaže da se sve te činjenice "obrade". A, fatalizam je odličan način da sa sebe skinemo veliko breme odgovornosti, da sve prebacimo na "višu silu", tvrde stručnjaci.
42. godina života je izuzetno bitna: Astrologija otkriva zašto!
Zbog toga je ovo uverenje i odličan način manipulacije, upozoravaju antropolozi, a kao primer navode različite sekte i pokrete koji upravo fatalizmom kontrolišu svoje čalnove.
Verovanje da je sve unapred određeno ima korene duboko u istoriji i posledica je religioznih shvatanja drevnih naroda da će im bogovi odrediti sudbinu u zavisnosti od toga kako su zaslužili svojim ovozemaljskim ponašanjem. Obrisi fatalizma ostali su prisutni u mnogim kulturama i narodima i u ovom modernom vremenu, a ljudska psiha lako ga je "prihvatila", jer je to "bezbolan" način da prestanemo da se osećamo odgovornim za ono što nam se događa, tvrde stručnjaci.
Ipak, neki primeri toliko su upečatljivi da ni najveći skeptici ne mogu da kažu da je sve samo slučajnost. Naime, 13 godina pre nego što je potonuo Titanik, Morgan Robertson napisao je roman „Uzaludnost“, koji je ovu veliku katastrofu opisao do detalja. Roman je pričao o nepotopivom, prekookeanskom brodu koji je udario u ledenu santu odnevši u smrt većinu putnika. U mašti i stvarnosti poklopilo se previše pojedinosti, pa je roman brzo dobio reputaciju mističnog predskazanja, bio je dokaz da od sudbine ne možemo pobeći.
Stručnjaci tvrde da je verovanje u sudbinu moćno onoliko koliko mi dozvolimo i ponekad može imati izuzetan psihološki efekat, a da mnoga predviđanja, moderni proroci i "čitači" sudbine koriste psihološke tehnike kako bi nam prorekli ono što nas čeka. Niz šablonskih tehnika, poznatih kao Barnumov efekat, ispitivao je psiholog Bertram Forer.
Karma uvek dođe po svoje: Bivša ljubav se vraća u život ova 3 horoskopska znaka!
Utvrdio je da postoje određene rečenice i konstatacije koje, iako izgledaju jedinstvene, mogu da važe za svakoga. Recimo, ako vam neko kaže: „Vi ste optimista, ali ste ponekad skloni povlačenju u sebe“, poverovaćete da zna o čemu priča, jer je to karakteristika koja vas zaista određuje. Ali ne samo vas, već i sve ljude na svetu.Posle takve uopštene dvosmislene rečenice, Forer tvrdi da treba reći nekoliko stvari koje se tiču grupe kojoj osoba pripada, a zatim završiti sa laskanjem. To su psihološke tehnike koja vas jako lako mogu ubediti da neko upravo "čita" vašu sudbinu. Razumevanje Barnumovog efekta objašnjava zašto toliko broj ljudi veruje "pseudonaukama" ili različitim načinima proricanja sudbine.
Čak i ako verujete u sudbinu, možete mnogo učiniti da vaš život bude bolji, da svakodnevica bude lepša. Ljudski um je mnogo moćniji nego što verujemo. Ono što mislimo, uverenja i razmišljanja koja nas okupiraju, odražavaju se na materijalni svet oko nas i na ono što se događa. Jednostavnije rečeno, ono što mislimo materijalizuje se u svakodnevnom životu.
Procesi koji se dešavaju u ljudskoj psihi, uprkos brojnim istraživanjaima, još su nepoznanica. Naša podsvest aktivira ono što nam se događa, ali je glavni "problem" to što ljudi ne veruju da su sposobni da kontrolišu svoj život. Podsvest je veza sa svim "višim silama" i "sudbinama". Kada jednom uspostavimo kontakt sa podsvešću ne postoji problem koji se ne može rešiti, greška koja se ne može ispraviti.
Nemojte samo čekati da se nešto dogodi, aktivno učestvujete u svetu i onome što se događa oko vas. Iznenadićete se kako će vam život doneti nagrade, nova interesovanja i rešenja. "Srećna zvezda" možda čeka da mi sami stanemo pod nju.
Da li imate šesto čulo: Znakovi koje ne smete da ignorišete!
Šta nauka kaže o sudbini?
Sigurno vam se dogodilo da pomislite na nekoga koga dugo niste videli ili čuli, a onda ga istog dana sretenete na ulici, da zovete nekog telefonom i ne možete da dobijete signal, jer vas ta osoba upravo zove! Neki ljudi su skloni da ovakve pojave nazivaju sudbinskim znacima, dok ih drugi jednostavno nazivaju slučajnostima.
Karl Jung ovu pojavu nazvao je "sinhronost" (slučajnosti) i dao definiciju da se takve situacije događaju kada u psihi pojedinca nastane jaka potreba za nečim ili nekim. Stručnjaci tvrde da postoje igre naše tema plus supsihe koje nazivamo inuticijom ili "šestim čulom", koje utiču na to da mnoge događaje pripisujemo sudbini. Kod nekih ljudi te sposobnosti prilično su jake, pa osećaju isto što i osoba udaljena kilometrima.
Egzaktna nauka tvrdi da se ništa ne može dogoditi ako tome ne prethodi uzrok. Od velikog praska koji se definiše kao početak trajanja univerzuma, počinje evolucija koja se sastoji u tome da se skup uzroka stalno uvećava posleditema plus sucama. To znači da za sve što se događa postoji razlog, a da događaji kasnije izazivaju uzroke za druge, nove događaje. Taj proces, ciklus koji prilično podseća na sudbinu, u univerzumu se odigrava vrlo sporo, ali se preneo i na život ljudi, pa stručnjaci tvrde da odatle potiče verovanje u sudbinu. Matematičari su pokušavali da dokažu postojanje sudbine na relaciji uzrok i posledica, ali su zaključili da je nemoguće doći do potvrde te teze da postoje unapred definisanja dešavanja.
Obeležena za ceo život: Posle 8 godina braka saznala šokantnu istinu o mužu!
