Na ostrvu Providencia niko ne žuri. Niko ne deluje kao da je pod stresom, jer se ovde niko ne prestaje smešiti.
To je malo ostrvo koje su kolonolizovali britanski puritanci 1629. godine, a kao bazu su ga koristili i britanski gusari, uključujući i kapetana Henrija Morgana.
Ostrvo je dugo vremena bio delom Kolumbije iako se nalazi u blizini obale Nikaragua, a ondašnji jezik podseća na iskrivljeni engleski.
Stanovnici ostrva, čiji se broj kreće između 5000 i 6000, imaju osećaj da pripadaju Karibima, a ne Kolumbiji. Mnogi su rastafarijanci, a dugo vremena ostrvo je ostao netaknut nasilnim kolumbijskim narko krijumčarima.
Na ovom ostrvu ne možete videti oružje ili doživjeti pucnjavu, tu nema telohranitelja ni tipičnih narkobosova jer se ovdašnji problem skriva ispod površine. Ali zbog toga nije ništa manje ozbiljan.
"Gubimo muškarce", rekla je jedna ostrvljanka koja je želela ostati anonimna. "Prema mojim istraživanjima, najmanje je 800 muškaraca zatvoreno u različitim zatvorima u inostranstvu ili su jednostavno nestali".
To znači da je, ako je ovo istraživanje tačno, jedan od četvorice ostrvljana nestao, a populaciju u jednakoj meri čine muškarci i žene.
Posetioci su ostali zapanjeni: Glave na Uskršnjem ostrvu imaju i telo! (VIDEO, FOTO)
Činjenica je da ostrvo Providencia nije mogao zauvek ostati imun na kolumbijske probleme. Pre nekoliko godina krijumčari droge otkrili su da su ostrvljani izvrsni moreplovci i da poseduju neprocenljivo znanje o spoljnim vodama koje su nasledili od svojih predaka.
"Oni su poslednja spona trgovine drogom“, kaže stariji novinar Amparo Ponton, koji je na ostrvu živeo 25 godina
"Ostrvljani čitaju okean bolje od bilo koga drugog, stoga ih zapošljavaju kao kapetane na narkogliserima“.
Ako uspešno isporuče drogu do željenog odredišta, koje može biti bilo gde od Hondurasa do Floride, dobivaju hiljade dolara. Ako ih pak uhvate, završe u zatvoru.
Stvari postaju komplikovane kada brodove počne progoniti obalna straža. U tom slučaju, posada baca drogu u more, a onda svoj postupak moraju opravdati pred kraljevima droge. Nakon toga više nipošto ne mogu odbiti posao koji se od njih zatraži.
Završe u zatvoru ili jednostavno nestanu
"Sin mi je završio u zatvoru u Misisipiju u SAD-u“, kaže jedna majka. "Odslužio je već jednu šestogodišnju kaznu. Ali opet se počeo baviti istim poslom i ponovno je uhićen. Mislim da se tome vratio zato što nije pronašao nikakav drugi posao... Većina porodica na ostrvu pogođena je time na ovaj ili onaj način. Samo gubimo naše dečke."
Jedan od načina otvaranja novih radnih mesta je razvoj turizma, ali taj put Providencia namerno izbegava, za razliku od svojih komšija. Istraživačica koja je izračunala da je nestalo 800 ostrvljana smatra pak da je taj nedostatak mogućnosti samo deo problema.
"Tu se radi i o puno maloletničkog adrenalina“, kaže ona i dodaje da mladi često kažu: „Imam tri mogućnosti – pogoditi, propasti ili dobiti“. Drugim rečima, postići rezultat, biti uhvaćen ili ubijen.
"Već smo izgubili 10 posto generacije starije od moje", kaže 26-godišnji ribar Loreno Bent.
"Postoje deca koja se bude ne poznajući svoje očeve jer su se oni izgubili u moru kad su im deca bili bebe. Majke plaču jer su njihovi dečaci otišli i nikad se nisu vratili. Niko ne zna gde su. Mogu biti u bilo kojem zatvoru na svetu. Mi jednostavno ne znamo“.
No Loreno ne kritikuje one koji se bave drogom. "More je naše gospodarstvo, nije važno je li ono legalno ili ne", kaže on.
Sablasno ostrvo u Meksiku: Hiljade pari očiju čuvaju duh stradale devojčice! (FOTO)
„Ono što je važno jest da sticanje novca ne uključuje kriminal protiv drugog čoveka. U Kolumbiji se ovo smatra protuzakonitim, ali za mnoge od nas to je jedini način opstanka. Ne gledamo na to kao na nešto protivzakonito“.
Loreno na kraju dodaje: "Ljudi kažu kako je to lako zarađen novac, ali nije, njega je najgore zadržati. Ako se budite ujutro znajući da vam je život u opasnost, onda to ne može biti laki novac".
Kada roditeljima nestane sin, oni često ne znaju kuda je otišao i hoće li se vratiti. Mnogi se osećaju previše osramoćeno zbog zločina kojim im se sin bavio da bi poduzeli konkretne korake. Ali to ne znači da se odsutnost potomka duboko ne oseća.
"Postoje porodice", tvrdi Ponton, gde su zatvoreni praded, ded, otac i sin.
Kolumbijski narko biznis uzrokuje mnoge tragedije, a ovo je samo još jedna u nizu, piše BBC.
