Kada je Rade Šerbedžija na svojim koncertima odrecitovao pesmu Vladislava Petkovića Disa, "Pijanstvo", on je poeziju približio nekim novim generacijama koje nisu navikle da je čitaju.
Međutim, mimo izvođenja poznatog glumca, svaki čovek treba da zna ovu pesmu jer ona nema rok trajanja. Kada je pročitate, garantujemo vam da ćete se pronaći u svakom stihu.
Evo ti pesma, ludo jedna: Ljubav iz ugla Đorđa Balaševića!
I zapitaćete se da li marite što pijete, vi ili vama bliski?
PIJANSTVO
Ne marim da pijem, al sam pijan često.
U graji, bez druga, sam kraj pune čaše,
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadu i poroci zbraše.
Ne marim da pijem. Al kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoran, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pako
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.
I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: „Neće biti bolje,Nikad, nikad bolje, nikad biti neće.“
I ja žalim sebe. Meni nije dano
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.
I želeći da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.
Koga je voleo Meša Selimović: Ko promaši ljubav, promašio je život!
