Da li je greh da se nosi hrana na groblje na Miholjske zadušnice? Vernici bi trebalo da izbegavaju jednu stvar, a evo šta običaji nalažu

Pravoslavni vernici u subotu, 10. oktobra, obeležavaju Miholjske zadušnice, dan posvećen molitvi, sećanju na preminule i odavanju pošte najmilijima koji više nisu među nama. Iako se za ovaj dan vezuju brojni običaji koji se generacijama prenose, sveštenici podsećaju da pojedine navike, duboko ukorenjene u narodu, zapravo nemaju uporište u crkvenom učenju.

Miholjske zadušnice jedne su od četiri velike zadušnice u pravoslavnom kalendaru, a vernici ih tradicionalno obeležavaju odlaskom u crkvu, prisustvovanjem molitvi za upokojene i obilaskom grobova svojih najbližih.

Međutim, tokom godina razvili su se brojni običaji koji su u pojedinim krajevima postali važniji od same suštine ovog dana. Upravo zbog toga sveštenici često naglašavaju da Zadušnice nisu prilika za pokazivanje materijalnog bogatstva, pripremanje raskošnih trpeza ili nadmetanje u tome ko će bolje urediti grobno mesto.

Najvažnije je molitveno sećanje na preminule, a ne količina hrane koja se donosi na groblje.

Najveća greška na Miholjske zadušnice

Jedna od najrasprostranjenijih navika, na koju sveštenici posebno skreću pažnju, jeste donošenje velikih količina hrane na groblje i organizovanje pravih gozbi pored grobova pokojnika.

U pojedinim krajevima Srbije porodice pripremaju bogate trpeze, donose različita jela i pića, a neretko se okupljanja pretvaraju u višesatne obede. Iako mnogi to čine iz poštovanja prema preminulima, crkva podseća da takva praksa nije suština Zadušnica.
Prema pravoslavnom učenju, pokojnicima nije potrebna materijalna hrana, već molitva njihovih bližnjih, sećanje i dobra dela koja se čine u njihovo ime.

Zato se vernicima savetuje da, umesto preterivanja u pripremanju hrane, pažnju posvete odlasku na bogosluženje, paljenju sveća i molitvi za pokoj duša preminulih.
Hrana koja se tradicionalno priprema za Zadušnice može se podeliti drugima, naročito onima kojima je pomoć potrebna, ali njeno iznošenje na grob ne bi trebalo da postane važnije od duhovnog smisla praznika.

Šta još ne bi trebalo raditi na Zadušnice?

Pored preterivanja sa hranom, sveštenici ukazuju i na druge postupke koji nisu u skladu sa dostojanstvenim obeležavanjem ovog dana.

Konzumiranje alkohola i ostavljanje cigareta na grobovima

U pojedinim sredinama postoji običaj da se na grobovima ostavljaju cigarete ili alkoholna pića, naročito ako ih je pokojnik koristio za života. Međutim, takve navike pripadaju narodnim običajima, a ne crkvenom učenju.

Posebno se upozorava na preterivanje u konzumiranju alkohola, jer je groblje mesto molitve i sećanja, a ne okupljanja uz piće. U pravoslavnoj tradiciji vino ima određenu simboličnu i obrednu ulogu, ali to ne treba poistovećivati sa običajem ispijanja alkohola pored grobova.

Glasno ponašanje i nedolična okupljanja

Zadušnice su dan posvećen uspomeni na preminule, zbog čega se od vernika očekuje dostojanstveno ponašanje. Glasne rasprave, svađe, preterano veselje i neprimereno ponašanje nisu u skladu sa duhom ovog dana.
To, međutim, ne znači da je svaki razgovor ili osmeh zabranjen, već da bi odlazak na groblje trebalo da protekne u miru, poštovanju i molitvenom raspoloženju.

Zaboravljanje na milostinju i pomoć drugima

Jedan od važnih običaja povezanih sa Zadušnicama jeste davanje milostinje u spomen na preminule.

Vernici tradicionalno dele hranu, ali se dobro delo ne mora ograničiti samo na taj običaj.

Pomoć siromašnima, darivanje onih kojima je nešto potrebno ili pružanje podrške ljudima u nevolji takođe predstavljaju načine da se uspomena na pokojnika sačuva kroz čin dobrote.
Zbog toga se posebno naglašava značaj saosećanja, velikodušnosti i brige o drugima.

Verovanje u sujeverja i zastrašujuća predskazanja

Za Zadušnice se vezuju i brojna narodna verovanja, među kojima su različite zabrane, predskazanja i priče o tome šta bi moglo da se dogodi ukoliko se određeni običaj ne ispoštuje.

Ipak, sveštenici podsećaju da pravoslavna vera ne počiva na strahu od kazne zbog nepoštovanja narodnih običaja.
Zadušnice nisu dan kada bi vernici trebalo da strepe od nesreće ili da se opterećuju sujeverjem, već prilika da se kroz molitvu, ljubav i sećanje duhovno povežu sa svojim preminulim bližnjima.

Šta je najvažnije uraditi na Miholjske zadušnice?

Prema pravoslavnoj tradiciji, vernici na Zadušnice odlaze u crkvu, gde se služe molitve za upokojene, a zatim, ukoliko su u mogućnosti, posećuju grobove svojih najmilijih.
Na groblju se pale sveće, uređuju grobna mesta i upućuju molitve za pokoj duša preminulih.

Uobičajeno je i da se ponese žito, odnosno koljivo, koje u pravoslavnoj tradiciji simbolizuje veru u vaskrsenje i večni život.
Ipak, sveštenici naglašavaju da suština ovog dana nije u tome koliko je neko novca potrošio na cveće, sveće ili pripremanje hrane, već u iskrenosti molitve i ljubavi prema onima kojih više nema.

Miholjske zadušnice zato bi trebalo da budu dan mira, sećanja, praštanja i dobrih dela, a ne povod za strah od narodnih zabrana ili nadmetanje u običajima. Ono što je u pravoslavnom učenju najvažnije jeste da preminuli ne budu zaboravljeni i da se uspomena na njih čuva molitvom i ljubavlju.

 Stil / Blic žena