Velike zimske zadušnice, dan posvećen ljudima koji nisu više sa nama, ove godine se obeležavaju 14 februara, na isti dan kada je i praznik posvećen Svetom Trifunu. U nekim krajevima Srbije poznate su i kao Otvorene zadušnice, veruje se da tada Sveti Petar, ključar raja i pakla, otvara grobove kako bi duše pokojnika mogle da obiđu svoje najmilije.
Tihi susret svetova
Velike zadušnice u srpskoj tradiciji nose posebnu simboliku, one su uvod u Časni post, vreme unutrašnjeg preispitivanja i duhovnog čišćenja.
Najvažnij običaj od svih je otići na gorbe, zapaliti sveću i iskreno se se pomoliti sa pokoj duše preminulih.
Prema narodnom verovanju, na ovaj dan ne bi trebalo obavljati teške kućne poslove. Smatra se da duše pokojnika posećuju svoje domove, pa bi buka, fizički rad i užurbanost mogli da naruše taj tihi susret između svetova.
Postoji i običaj da se u kući ne pali vatra pre nego što se ukućani vrate sa groblja. U narodnoj simbolici, vatra predstavlja žive, dok su Zadušnice posvećene mrtvima. Ta granica, iako nevidljiva, poštuje se s pažnjom.
Kažu i da, ako tog dana ne zapalite sveću za pokoj duše, nemir može pratiti čitav dan. Sveća je svetlost, molitva i most između dva sveta.
Znak da su sa nama
U srpskoj narodnoj tradiciji veruje se i da se duše pokojnika mogu pojaviti u obliku ptica ili leptira. Ako sleti na vaš prozor ili rame, ne terajte ga, možda je to samo nežni podsetnik da ljubav ne prestaje smrću.
Reč duhovnika
Na Zadušnice se ide u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenik obavi kratki obred i okadi grobove. Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito - koljivo, koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti Sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha. Iako u našem narodu postoji običaj da za Zadušnice na groblje iznesu hranu koju je pokojnik voleo, sveštenstvo podseća da je žito jedina hrana koju bi trebalo nositi na groblje
Sveća je simbol svetlosti Hristove koja treba da nas podseti na svetlost kojom Isus Hrist obasjava duše preminulih. Zadušnice su dan posvećen upokojenima, pa prema tome, treba otići na službu u crkvu, obići grobove, preliti ih vinom, urediti i okititi cvećem i upaliti sveće.
Pošto su Zadušnice dan kad se posebno obraća pažnja na deljenje milostinje, obavezno je da svakom prosjaku kojeg sretnemo udelimo milostinju i damo deo žita koje smo poneli sa sobom. Na Zadušnice se smatra velikim grehom ako odbijemo da nekome damo milostinju.
Oni koji nisu u mogućnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, trebalo bi da idu do najbliže crkve, i da tu upale sveću. Posebnim blagoslovom smatra se paljenje sveća za takozvane zaboravljene duše, odnosno za one koji nemaju potomke koji će im na zadušni dan upaliti sveću i poenuti ih u molitvama.
