Priča Virijević Julke iz Kragujevca nosi u sebi mnogo više od same činjenice da je izgubila vid – ona govori o snazi prilagođavanja, upornosti i životu koji, uprkos velikim ograničenjima, može biti ispunjen i aktivan.
Julka je rođena kao potpuno zdravo dete i prvih deset godina života videla je normalno. Međutim, tada dolazi do naglog i nepovratnog preokreta. Dijagnostikovana joj je retinitis pigmentosa – nasledna, degenerativna bolest oka koja postepeno uništava ćelije mrežnjače odgovorne za vid. Ova bolest ne samo da vodi ka potpunom slepilu, već za nju i danas ne postoji lek niti efikasan način da se njeno napredovanje zaustavi.
Gubitak vida u tako ranom uzrastu za mnoge bi značio kraj samostalnosti, ali za Julku je to bio početak drugačijeg načina života. Nakon što je potpuno oslepela, preselila se u Zemun, gde je upisala školu za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“. Tamo je stekla obrazovanje, ali i veštine koje su joj omogućile da funkcioniše samostalno. Završila je srednju školu za manipulanta u PTT saobraćaju, a ubrzo nakon toga i pronašla posao.
Radni vek provela je u vodovodu u Kragujevcu, gde je ostala sve do penzije. Njeno iskustvo pokazuje da slepilo ne mora biti prepreka za profesionalni život, ukoliko postoji podrška i prilika.
Veliki uticaj na njen karakter i sposobnosti imala je njena majka. Kako sama kaže, majka je nikada nije štedela zbog invaliditeta. Upravo zahvaljujući takvom pristupu, Julka je naučila da se oslanja na sebe. Danas obavlja gotovo sve kućne poslove – kuva, pere, štrika, koristi internet, pa čak i „gugla“, oslanjajući se na tehnologije prilagođene slepim osobama. U svakodnevnom životu, ljudi iz njenog okruženja često i zaborave da ona ne vidi, jer funkcioniše ravnopravno sa svima.
Ipak, postoji jedna oblast u kojoj joj je i dalje potrebna pomoć – samostalno kretanje po gradu. Nije uspela da savlada korišćenje belog štapa u meri koja bi joj omogućila potpuno nezavisno kretanje, pa se u tim situacijama oslanja na porodicu i prijatelje. Uprkos tome, to nije umanjilo njenu želju za aktivnim životom.
Julka je osnovala porodicu i rodila sina Ivana, koji nema problema sa vidom. Tokom života se suočavala i sa neznanjem okoline, pa i sa neprimerenim pitanjima – poput toga kako slepa osoba može da brine o bebi. Međutim, uz pomoć porodice, brzo je naučila sve što je potrebno. Već nakon mesec dana bila je sposobna da samostalno kupa, povija i hrani dete.
Danas je izuzetno društveno aktivna. Učestvuje na takmičenjima i osvaja nagrade u različitim oblastima – od kuvanja, preko sportskih disciplina poput bacanja kugle, do ručnih radova. Njena energija i volja za životom jasno pokazuju da invaliditet ne mora da definiše granice čovekovih mogućnosti.
Posebnu popularnost stekla je na društvenoj mreži TikTok, gde uz pomoć svoje snajke deli delove svakodnevice. Kroz te kratke video snimke, ljudi imaju priliku da vide sa kakvim se izazovima suočava jedna slepa osoba, ali i koliko toga može da postigne. Njeni snimci nisu samo zabavni, već i edukativni – razbijaju predrasude i podižu svest o životu osoba sa oštećenjem vida.
