Jelena je za sebe verovala da je sasvim obična žena. Imala je 39 godina, propali brak, dvoje dece i uspešnu karijeru. Nakon razvoda, zarekla se da više neće ulaziti u ozbiljne veze, a pogotovo ne brak. Nakon teškog razvoda i oporavka od dve godine, ljubav joj više nije bila potrebna.
"Sada, napokon imam sve," rekla je sebi ujutru dok se ogledala u ogledalu.
Zakopčavala je crvenu usku haljinu i obuvala visoke, tanke potpetice zadovoljno posmatrajući svoj odraz u ogledalu. Život je napokon imao smisla: decu će tog petka iz škole pokupiti bivši muž i odvesti ih kod sebe kući da sa njim provedu vikend. Jelena je imala tri dana samo za sebe i od sreće nije znala šta će.
"Prvo opuštanje uz film večeras, pa sutra ćemo lagano..." pomislila je zadovoljno, uzela laptop i krenula na posao. Imala je naporan radni dan ispred sebe, ali ona je volela izazov. Trebalo je danas da reši jedan ozbiljan problem: Vlasnik firme za koju radi ozbiljno je ugrozio posao sa najvažnijim klijentom i sada je slao nju da reši sve u rekordnom roku.
"Radi šta znaš, ali tog klijenta ne smemo da izgubimo," rekao joj je dan ranije.
Jeleni to nije bilo teško s obzirom da je svoj posao obožavala. Kada je pregledala dokumentaciju, bila je sigurna da će uspeti. Našla je tačno ono što je klijenta naljutilo i znala je kako da reši problem, a da na dobitku budu svi.
Sastanak je dogovoren za kraj radnog vremena. Klijent je jedva pristao na brzi sastanak u kafiću ispred njegove firme u 15h.
Jelena je brzo završila sve obaveze koje je imala tog dana i spremno došla na dogovorenu adresu. Nosila je laptop u kojem je sastavila najbolju prezentaciju do sada.
"Lako ćeš ga prepoznati. To je najveći čovek kojeg si ikada videla," objasnio joj je direktor kada je krenula sa Markom, klijentom koji je bio rešen da raskine ugovor sa njima.
Jedan pogled na njega i svi njeni planovi su pali u vodu
Nije mogao proći nezapaženo. Sedeo je na sredini kafića i dominirao prostorijom. Bio je visok, mišićav i opasan. Jelena je osetila kako joj se noge tresu. I da nije morala sa njim da bude na poslovnom sastanku, opet bi se osećala sitnom i nemoćnom.
"Ooo, ovaj čovek je opasan," to je prva misao koja joj je pala na pamet dok mu je prilazila.
Skenirao ju je od glave do pete i čekao da mu priđe. Jelena je odbacila strah, uključila sve svoje profesionalne resurse kojima je raspolagala i nastupila hrabro.
"Zdravo, vi ste sigurno Marko? Jelena, drago mi je," njena ruka se izgubila u njegovoj ogromnoj šaci koja ju je preklopila sasvim.
Zabrundao je nešto i ona je sela pored njega.
"Drago mi je što je baš meni zapao ovaj zadatak da rešim problem između naših firmi. Ubeđena sam da imam najbolje moguće rešenje," odmah je prešla na stvar svesna da ovaj čovek ne trpi prazne priče.
Samouvereno je pozvala konobara, naručila kafu, otvorila laptop i pogledala Marka po prvi put. On je čitavo to vreme svoje oči čvrsto držao na njoj. Jelena se blago nasmešila i rekla:
"Slušajte, moraćete malo da se skupite, jer moram da sednem do vas da vam pokažem prezentaciju," rekla je sa smeškom i po prvi put videla kao da se on blago cimnuo. Kao da nije očekivao da ona bude tako opuštena u njegovoj blizini.
"Probaj da mi priđeš"
"Probaj da mi priđeš, ali teško da ima mesta," rekao je sa smeškom. Čim je videla njegov osmeh, Jelena se tek tad uplašila. Znala je da je u problemu, jer je po prvi put nakon braka i razvoda osetila u sebi ono žensko titranje, želju koja je bila nagla i jaka.
Nakon što mu je pokazala prezentaciju i strpljivo odgovorila na sva njegova pitanja, Jelena je zadovoljno mogla da zaključi da će Marko nastaviti saradnju sa njihovom firmom.
Već je videla sebe kako večeras u miru svoje dnevne sobe, nazdravlja sa čašom vina uspešnom poslovnom danu, a onda je čula njega:
"E, sad nam ne ostaje ništa drugo nego da idemo na ručak i proslavimo ovo obnavljanje ugovora."
Naravno da je on bio čovek koji ne pristaje na "ne", ali Jelena nije imala obaveza i ručak sa ovakvim čovekom joj je samo bio bonus.
"Šta bi moglo poći po zlu"
O da je samo znala! Ručak se pretvorio u večeru, a večera u intimni ples uz tihu muziku i vino. Vodio ju je iz jednog lokala u drugi, dok je ona očarano išla za njim i uživala u pažnji koju joj je pružao. Toliko je bio pažljiv, strpljiv, nežan, a isto tako jak i moćan.
Nije mogla da se odvoji od njega, pa kad ju je pitao da odu do njegovog stana, samo je klimnula glavom.
Bila je to najbolja noć u njenom životu. Nije mogla ni da zamisli da tako dobro može da bude s čovekom kojeg prvi put vidiš u životu.
Otrežnjenje je bilo bolno
"Mala, moraš da odeš što pre. Ne želim da zaspimo, jer ujutru mi dolazi žena," rekao je to tako nonšalantno kao da je pita da li je za čašu vina.
Jelenina prva reakcija je bila da se zasmeje. "Šala, sigurno je šala," pomislila je. Ali on je bio ozbiljan. Ceo svet joj se u momentu srušio. Osećala se tako jeftino, tako bespomoćno i očajno.
"Kako sam mogla ovo sebi da dopustim? Šta sam to uradila?"
Misli su joj jurile brzinom munje dok se posramljeno spremala i izlazila iz njegovog stana. On je ostao da leži, nije je čak ni ispratio dok je izlazila.
Veću sramotu nije osećala nikad u životu.
"Budalo, glupačo, idiote... Ugrozila si sebe, ugrozila si karijeru, upropastila si sebe..." ponavljala je uporno sebi dok je izlazila iz njegove zgrade, zvala taksi, vozila se do kuće.
Kroz glavu joj je jurilo milion misli: "Sad će svi misliti da sam se prodala zbog ugovora. Bože šta sam ja sebi dopustila?!"
Vikend se pretvorio u agoniju
Čitav vikend je prošao kao u noćnoj mori. Svi najgori mogući scenariji prošli su kroz Jeleninu glavu. "Šta ako kaže direktoru nešto kao "dobra ti je ona mala" ili " u krevetu je živa vatra". Bože neću moći da odem u firmu više nikad!"
A onda je došao ponedeljak. Sva natekla od plača, nervozna i bleda pojavila se u firmi. Direktor ju je pozvao i čestitao joj na produženju ugovora sa Markom: "Ne znam šta si uradila, ali on je prezadovoljan. Ni nalik na onog mrguda od pre. Sad sve može!"
Jelena se zacrvenela. Bože, samo da nikad ne kaže ništa više od toga..
"Samo, ti znaš da bih ti ja ostavio njega kao klijenta da nastaviš posao, ali sada drugi tim treba da preuzme njegovu firmu. NJih ima više i mogu da se bore sa njim. Da li me razumeš? Previše bi ti bilo, pored svega što radiš, da sada radiš i njega - to je ogroman posao. Nadam se da se ne ljutiš," rekao joj je oprezno direktor.
Jelena je klimnula, smogla toliko snage da sa nekim kiselim osmehom kaže da razume i pojurila u svoju kancelariju...
Mislila je da ovakvu sramotu nikad neće zaboraviti. "Lekcija za ceo život, lekcija za ceo život!"- govorila je sebi dok se molila da Marka nikad više ne sretne u životu.
Ali, kad je izašla iz kancelarije i krenula ka kuhinji po kafu - zaledila se! Marko je stajao na sred hodnika u njenoj firmi i gledao je sa osmehom....
