U decembru 2000. godine, svega tri dana pre Božića, policijski poručnik Džin Ejster primio je kasni telefonski poziv koji će zauvek ostati urezan u njegovoj memoriji. Glas s druge strane žice preneo mu je vest koja je delovala gotovo neverovatno: u podrumu jedne stambene zgrade u Južnom Bendu, u državi Indijana, pronađena je napuštena beba, smeštena u kartonsku kutiju. Studenti koji su naišli na novorođenče preneli su ga u ruke policije, a Ejster se zaputio prema mestu događaja, nesvesno noseći u sebi osećaj da će ovaj slučaj promeniti njegov život na nepredvidiv način.
Beba, nežno umotana u ćebe i starinsku flanelsku košulju, nije imala poruku, ni trag koji bi otkrio ko je mogao da je ostavi.
„Bio je umotan u ćebe i flanelsku košulju. Nije bilo poruke,“ priseća se Ejster, danas sedamdesetogodišnjak, i ton mu i dalje nosi težinu onih prvih trenutaka. Dok je sedeo u policijskom vozilu na putu do bolnice, instinktivno je uzeo plišanog medvedića i pružio ga detetu, želeći da mu barem na trenutak pruži utehu.
„Samo sam želeo da zna da mi je stalo da ga utešim“, govori Ejster, glasom koji odaje nežnost i brigu.
Kako su dani prolazili, a beba bila smeštena kod brižnih i odgovornog ljudi, Ejster je počeo o njoj razmišljati kroz prizmu simbolike: u njegovim mislima, mala kutija u kojoj je ležala postala je poput jaslica, a sam prizor ispunio ga je neobičnim osećajem svetosti.
„Rođen je nekoliko dana pre Božića i stavljen u kutiju, a u mojim mislima ta kutija bila je jaslice. Tako simbolizuje 'malog Isusa'“, objasnio je policajac u intervjuu za Today.
Iako je znao da je dete u dobrim rukama, Ejster nije mogao da izbriše misli o malom biću iz svoje svesti. Ponekad, noću, dok bi pregledao slučajeve ili sedeo sam u svojoj tišini, pitao se: „Šta je s njim? Da li je još živ? Jesam li ga ikada mogao kontaktirati?“ Ti tihi trenuci brige pratili su ga decenijama, dok je život neumoljivo tekao dalje i donosio nove slučajeve.
Godine su prolazile, sve dok 2019. godine, gotovo dve decenije kasnije, telefon u njegovoj kući je zazvonio i doneo neočekivani preokret. Na liniji je bio policajac Džoš Morgan, a pored njega, gotovo kao potvrda sudbine, stajao je mladić po imenu Metju Hegedus Stjuart. „Sedim ovde 23 godine kasnije i zvoni telefon,“ priseća se Ejster, „bio je to policajac Džoš Morgan i bio je s mladićem po imenu Metju. Rekao mi je: 'Nećeš verovati, ali 'mali Isus' upravo sedi pokraj mene. On je moj novi policajac pripravnik.'“
Sastanak koji je usledio bio je više od običnog susreta. Metju je prisetio Morgana na događaje iz svoje prošlosti: isti stambeni kompleks, ista zgrada u kojoj je pronađen kao beba, mesto gde je život počeo i gde je sudbina odlučila da ga vodi ka istom putu.
„Kad smo stigli, rekao sam da sam tamo ostavljen kao beba. Zatim je Morgan pogledao izveštaj i video ime Džina Ejstera priloženo uz njega,“ objasnio je Metju, i u toj rečenici odisala je tiha čarolija sudbine.
Dana 22. aprila ponovo su se sreli – Džin Ejster, penzionisani policajac, i mladić koji je nekada bio beba u njegovim rukama. Susret je bio posebno emotivan: Ejster je u Metjuu prepoznao svog sina Nikolu, kojeg je izgubio u januaru iste godine.
„Kod Meta vidim situacije koje me podsećaju na mog sina – isti osmeh, isti smeh, ista tamna kosa i slična građa tela,“ rekao je, a u njegovom glasu odavao se tihi ton tuge pomiješane s radošću.
Metju i njegova verenica Džulijen danas su roditelji 14-mesečne devojčice Aspene, dok očekuju i sina u junu. Sudbina je učinila da Aspen bude rođena istog dana kada je njen otac legalno usvojen, još jedan neobičan splet okolnosti koji je učvrstio veru u čuda života. „Tolike slučajnosti… Met završava terensku obuku i slučajno je raspoređen u četvrt u kojoj je pronađen. Kakve su šanse za to? Svi su rekli isto: on je fin policajac, dobro dete. Ovako se sresti nakon toliko vremena pravo je čudo,“ zaključio je Ejster za Today, a u njegovim rečima oseća se i zahvalnost, i čudo, i mir koji dolazi tek nakon što životni krugovi konačno pronađu svoje mesto.
Stil / Fox news
