Čejs Hjuz je 20 godina služio u američkoj mornarici, osnivač je i izvršni direktor kompanije Primenjena bihevioralna istraživanja i autor bestselera broj jedan o persuaziji, uticaju i profilisanju ponašanja, "The Ellipsis Manual". Takođe je i jedan od osnivača Jutjub kanala sa više od milion pretplatnika.
Nedavno se pojavio u podkastu Roberta Bridlava, gde je govorio o temama iz oblasti ponašanja, uključujući kako da bolje "čitamo" ljude i kako da se zaštitimo od manipulacije. On je takođe u podkastu otkrio i koje pitanje koristi kako bi otkrio osobu koja laže, piše "Dejli mejl".
Objašnjavajući kako bi on ispitao osobu za koju sumnja da je nešto uradila, rekao je da koristi tehniku poznatu kao mamac pitanje. Mamac pitanje koristi hipotetičku informaciju kako bi izazvalo reakciju koja može ukazivati na to da li neko laže.
Najbolji način da saznate da li neko laže je da mu postavite mamac pitanje
"Recimo da si krišom otišao tri kuće niže do komšije i prevrnuo mu kantu za đubre. To je velika stvar i pozovu te na razgovor, ali ti znaš da ćeš to poreći", krenuo je da objašnjava Čejs Hjuz.
"I nas dvojica sednemo, i ja kažem: "E, da li postoji bilo kakav razlog zbog kojeg bi neko rekao da te video kako prolaziš tuda ili da se možda pojaviš na nekoj kameri gde si nešto uradio?", jer ti ne znaš tačno koje sve kamere postoje, a ja ti nisam rekao da imam snimak, niti da mi je neko to rekao."
Prema Hjuzu, nevina osoba će to odmah poreći.
Ali, dodaje: "Ako si kriv, tvoj nivo anksioznosti sada naglo raste jer ti još nisam rekao šta znam, a tek smo na prvom pitanju.
"I možda ćeš reći, "pa da, prošao sam tuda", dakle ili priznaš da si bio tamo, ili kažeš da nisi."
Posle pitanja, samo gledajte i pratite
Dodaje da u trenutku kada osoba kaže "ne", ona i dalje ne zna da li će on sad izvući neki dokaz, pustiti snimak ili dovesti svedoke, možda i osam njih, koji tvrde da je bila tamo.
Hjuz nastavlja: "Mozak ti je tada u stanju visoke anksioznosti. Ali to se dešava samo ako si kriv. Nevina osoba bi rekla: "Ne, apsolutno ne", i ne bi imala nikakav skok u nivou stresa."
Važno je napomenuti da neka naučna istraživanja sugerišu da korišćenje mamac pitanja može dovesti do iskrivljavanja sećanja kod nekih ljudi i navesti ih da poveruju u postojanje dokaza koji zapravo ne postoje. Zbog toga ovu tehniku ne podržavaju svi stručnjaci za ponašanje.
Prema Hjuzu, oni koji ipak koriste ovu tehniku, zatim prelaze na tzv. "pitanje o kazni".
Ova vrsta pitanja koristi se da bi se procenilo da li osoba govori istinu o tome da li je nešto učinila, kao i da bi se sagledalo njeno emocionalno stanje i stav prema samom delu ili zločinu.
Hjuz objašnjava: "Pitanje o kazni, uprošćeno, glasi: "Trudimo se da otkrijemo ko stoji iza ovoga. Zanima me, šta ti misliš da bi trebalo da se desi osobi koja je ovo uradila?“
Nastavlja: "To pitanje je posebno moćno kada se radi o seksualnim deliktima. Kada pitate: "Šta misliš da treba da se desi osobi koja je ovo učinila?", dobićete odgovore koji neverovatno ublažavaju težinu dela, upravo od ljudi koji su krivi."
Prema Hjuzu, osoba koja je kriva mogla bi da kaže nešto poput: "Osoba koja uradi ovako nešto je bolesna, treba joj psihološka pomoć, ne treba da ide u zatvor, već da se leči jer je slomljena, treba joj savetovanje."
"Niko ko je nevin to neće reći", zaključuje Hjuz.
