U Indiji postoje dva dečaka, sijamski blizanci koji imaju šest udova i oni ne žele da se razdvoje - žele da nastave da žive onoliko normalno koliko im to zdravlje dozvoljava.
U suštini oni imaju jedno telo iz kojeg rastu četiri ruke, dve noge i dve glave. Sijamski blizanci se zovu Šivanat i Šivram Sahu.
Rođeni su 2002. godine u malom selu blizu grada Rajpura. Porodica Sahu je očekivala blizance, ali niko nije zamišljao da će blizanci biti izuzetno retki, srasli se kod pupka. Njihova tela su poput dva debla jednog drveta, koja se spajaju u stomaku.
Dečaci imaju samo dve noge i veoma im je nezgodno da se kreću. Ali ipak, priroda, stvorivši ovo čudo, stvorila je i još jedno - dečaci su naučili da se brinu o sebi, pa čak i da igraju kriket. Kada su se dečaci rodili, u početku su roditelji i rođaci bili u šoku.
Zašto indijski sijamski blizanci ne mogu biti razdvojeni?
Ali onda su se svi pomirili sa tim, pa čak i obradovali. Indijci, među kojima ima mnogo ljudi sa nestandardnim izgledom, tolerišu nesavršenosti. Seljani su se brzo navikli na činjenicu da takvi sinovi odrastaju u porodici Sohu. Štaviše, počeli su da ih smatraju božanskim glasnicima – od Hanumana i Ganeše, bogova koji su takođe imali niz osobenosti. Seljani, pa čak i stanovnici susednih sela, počeli su da obraćaju pažnju na sijamske blizance, gotovo ih obožavajući.
Lokalni lekar je rekao da se takva deca ne mogu razdvojiti. Roditelji su se pomirili sa tim. Ali 12 godina nakon što su se braća rodila, sprovedeni su temeljniji pregledi i presuda je bila da se mogu razdvojiti. Ali roditelji i sama braća su to odbili. Šivanat i Šivram imaju veliku inteligenciju, oni su savladali zajedničko kupanje, jelo, kretanje, oblačenje...
Iako su lokalni lekari upozoravali roditelje u detinjstvu da njihova deca možda neće preživeti detinjstvo, njihova predviđanja se nisu ostvarila. Šivanat i Šivram su izrasli u zdrave, snažne tinejdžere, a zatim u mladiće. Sada imaju 23 godine. Odrasli su baš kao i njihovi vršnjaci: išli su u školu, igrali se sa prijateljima i bavili se sportom. Sve dvorinske igre i takmičenja u kriketu ili fudbalu održavaju se uz aktivno učešće blizanaca Sohu.
Kako su naučili da se brinu o sebi?
Međutim, noge im nisu baš razvijene, više vole da hodaju na rukama, i to rade prilično spretno.
I otac je napravio poseban bicikl za dečake, koji im pomaže da putuju na veće udaljenosti. Na primer, do predavanja na fakultetu. Šivanat deluje slabije od dva blizanca, ali se ne obeshrabruje:
„Naučili smo sve, znamo kako da se oblačimo, kuvamo, dobri smo sa tehnologijom. Vozimo bicikl i igramo kriket, to nam nije problem.“
Braća su naučila da rade stvari na način da što manje truda ulažu u kućne poslove. Mogu sami da se penju i spuštaju stepenicama u kući, a čak i sada, u zrelijem dobu, da igraju kriket sa komšijama.
Što se tiče osobenosti građe ovih blizanaca, oni imaju dva različita srca, različita pluća, ali jedan želudac za obojicu i takođe jedan par nogu za oboje. Kada su lekari predložili roditeljima da ozbiljno odluče o razdvajanju svojih sinova, rekavši da će vremenom šanse biti manje, oni su ipak odbili. Prvo, dečaci mogu sve sami, a drugo, kako to možete učiniti sa reinkarnacijom Ganeše ili Bude?
Roditelji nisu verovali da njihova deca možda neće doživeti punoletstvo i molili su lekare da sve ostave kako jeste.
Zašto braća ne žele da ih doktori razdvoje?
Braća nikada nisu rekla da ne žele da budu zajedno, veoma su prijateljski nastrojena. A njihova snaga je u njihovom dogovoru. Znaju da se dogovore gde će ići, šta će jesti, kada će se prati i šta će obući. Ako jedno će raditi domaći, a drugo ne, dogovaraju se kada će ga raditi zajedno. Uz sve to, njih dvojica su bili među najboljim učenicima u svojoj školi, posvećujući mnogo vremena učenju.
Otac je veoma ponosan na uspeh Šivanatha i Šivrama. On im pomaže u svemu, najviše se brine o njima i najviše brine pre nego što novinari ili lekari dođu u njihovu kuću. Radži Kumar štiti svoje sijamske blizance i kaže da im nikada neće dozvoliti da napuste svoje rodno selo.
Inače, dva dečaka u porodici Sohu nisu jedini - imaju pet sestara koje imaju potpuno zdravu građu tela.
Radži Kumara je novinarima rekao:
„Svi su zainteresovani da gledaju moju decu, ali samo ja razumem sve njihove probleme. Tokom kišne sezone teško im je da hodaju, ili kada jedno želi da sedne, drugo mora da legne. Ali se ne svađaju. Imaju slična mišljenja, i ako jedno kaže da želi da se igra, drugo se slaže.“
Fotografije blizanaca Sohu video je 2014. godine dr Krišan, šef odeljenja za pedijatriju u istraživačkom institutu Guargon u blizini Delhija. Zainteresovao se za priču ovih dečaka. Doktor veruje da ih je moguće razdvojiti, ali za jednog od njih – Šivanata, slabijeg – biće ozbiljnih posledica: izgubiće noge i biće mu potrebna posebna nega. Ali drugi će moći da hoda i živi manje-više normalan život.
Pored toga, tu je bio i finansijski faktor - operacija razdvajanja je veoma skupa. Nakon nje, biće potrebno uložiti mnogo truda da se blizanci obnove, kako psihološki tako i fizički. Posebno za Šivanatha.
Ali momci su ipak odbili. Odlučno.
Sada imaju 23 godine. Živi su, suprotno predviđanjima lekara. I zajedno su. Vreme za razdvajanje je prošlo, ali prema rečima braće Sohu, dobro im je i ovako. Osim toga, prema indijskom zakonu, mogu da se venčavaju sa različitim ženama i imaju decu - i „ako nas je Bog ovako stvorio, neka bude tako“.
