U tišini zabačenog sela Valakonje, nedaleko od Boljevca, odvila se životna priča koja je zadivila, rastužila i zapanjila mnoge. Marija Zlatić, poznata među meštanima kao baka Mara, bila je jedina zakonska naslednica milionskog imetka svog supruga iz Australije – a preminula je 2016. godine bez da je od tog bogatstva ikada videla ijedan dinar.
Iako joj je pripalo više od 900.000 dolara, novac je za nju bio nevažan. Nije ga tražila, niti se njime služila, a kako je tvrdila – do nje nikada nije ni stigao. U staroj kući od blata, bez struje i vode, živela je sama, okružena psima i mačkama, oslanjajući se samo na skromnu poljoprivrednu penziju i dobrotu retkih ljudi koji su je obilazili.
Njena priča ostala je upamćena ne samo po velikom nasledstvu koje nije iskoristila, već i po mudrim rečima koje je izgovorila pred kraj života. Ostavila je snažnu poruku o skromnosti, dostojanstvu i izborima koje je sama donosila – čak i kada su je drugi pokušali nadmudriti.
„Tačno je da sam dobila to nasledstvo, ali od njega nemam ni dinara! Kada sam saznala da mi je suprug umro u Australiji, oko nasledstva mi je sve sredila Mara, poznanica koja me je čuvala. Tražila sam da se novac podeli na tri dela. Jedan od onih što su me tada negovali rekao je da je nešto stavio meni na knjižicu, nešto uzeo sebi, a ni Mara, koliko znam, nije dobila koliko treba. Uzeli su još neki. Ja dinara nisam videla!“, govorila je Marija.
Kako su tada preneli mediji, novac je preuzeo čovek zadužen da se brine o njoj, tvrdeći da je sve podeljeno po dogovoru. Kasnije se pojavila i tvrdnja da se u Australiji javio još jedan bliski naslednik, što je dodatno zakomplikovalo situaciju.
Marija je nekada davno i sama kročila u Australiju – 1956. godine je sa suprugom Momčilom otputovala u gradić Gvildford, ali se vratila nakon samo godinu i po dana. Život tamo joj, kako je govorila, jednostavno nije prijao.
„On je radio u početku kao tesar po građevinama i u fabrici, kasnije je imao farme. Ja nisam mogla da izdržim. Živela sam od bedne poljoprivredne penzije i dok sam mogla, radila sam na njivi. Sada više ne mogu i sama sam sa psima i mačkama. Ljudi me obilaze na tri dana. Nemam struju, a teško mi je bez vode. Hleb mi donose. Meni pare nisu potrebne, ničemu mi ne bi služile, a kućni prag neću da napustim. Ovako ću dok mogu“, ispričala je tada novinarima.
Nakon Momčilove smrti 2011. godine, australijske vlasti su bezuspešno tražile naslednike u toj zemlji. Pošto nije pronađen nijedan pravni naslednik, pronašli su Mariju u Srbiji i priznali je kao jedinu zakonitu naslednicu. Od ukupnog bogatstva – 940.000 dolara u gotovini i oko četiri miliona australijskih dolara u nekretninama – njoj je na kraju pripalo „samo“ tih 940.000 dolara, nakon svih zakonskih odbitaka.
„Pare sam dobila pre nekoliko meseci. I odmah sam ih podelila. Meni, vidite i sami, baš ništa ne treba“, rekla je kratko u intervjuu iz 2016. godine.
Iako je sa Momčilom ostala u kontaktu i nakon povratka iz Australije – povremeno joj je pisao i slao novac – on se nikada nije vratio u Srbiju. Ljudi su pričali da se obogatio, ali malo ko je verovao u to dok nije stigla vest o nasledstvu.
Put u Australiju Marija je pamtila do kraja:
„Sećam se kao da je juče bilo. Kupili smo kartu u jednom pravcu za Australiju, a život nas je odveo u Gvildford. Moj muž je radio kao tesar, a ja sam brinula o domaćinstvu. Kada sam čula da mi je majka bolesna, odmah sam se vratila. Brinula sam o njoj do kraja, a u Australiju se više nisam vratila.“
Na kraju, iako je bila zakonski naslednik velikog bogatstva, Marija Zlatić je umrla onako kako je i živela – skromno, dostojanstveno i u skladu sa sobom. Novac je otišao drugima, ali ono što je ona ostavila – životnu priču o poštenju, veri u jednostavnost i otporu prema pohlepi – ostalo je zauvek zapisano.
Stil/Blic Žena
