Švajcarski psihijatar i osnivač analitičke psihologije, Karl Gustav Jung, na jednostavan i veoma dubok način objasnio je složeno pitanje sudbine – da li ona zaista postoji, možemo li na nju uticati, ili je ona unapred zacrtana. Ovo pitanje vekovima zaokuplja ljudsku misao, posebno u trenucima krize ili velikih životnih promena.
Sudbina – mit ili stvarnost?
Često, kada se čovek suoči s teškim i bezizlaznim situacijama, pronalazi utehu u verovanju da je sudbina umešala svoje prste. Nasuprot tome, u trenucima kada život protiče skladno, kada postiže uspehe i ostvaruje svoje snove, sudbina se gotovo i ne spominje. Jung je, međutim, ponudio objašnjenje koje na zanimljiv način povezuje ljudsku psihu i ono što nazivamo sudbinom.
Jungovo viđenje sudbine
Jung je jednom prilikom izjavio: „Ako ne shvatimo šta se dešava u nama, onda nam se spolja čini da je to sudbina. Dok ne osvestite podsvesno, ono će upravljati vašim životom, a vi ćete ga zvati sudbinom.“
Ova izjava nosi duboku simboliku. Prema Jungovom mišljenju, sudbina nije spoljašnja sila koja deluje nezavisno od nas, već odraz naše nesvesne psihe. Podsvest igra ključnu ulogu u oblikovanju naših života jer kontroliše naše navike, automatizovane reakcije i obrasce ponašanja. Ukoliko ne postanemo svesni tih procesa, često ćemo verovati da su naši postupci i posledice „predodređeni“, odnosno delo sudbine.
Moć navika i podsvesnog
Jung je često isticao da su naše navike poput semena koje sejemo – ono što posejemo u podsvesti, to ćemo i požnjeti u stvarnom životu. Stara poslovica to potvrđuje: „Ko poseje naviku, požnjeće sudbinu.“
Osvestiti podsvest znači razumeti sopstvenu unutrašnjost, sopstvenu dušu i njene dubine. To je proces introspekcije i duhovnog rasta koji nam omogućava da preuzmemo kontrolu nad sopstvenim životom. Kada jednom osvetlimo tajne sopstvene psihe, mnogo lakše ćemo upravljati svojim odlukama, emocijama i sudbinom.
Zašto sudbina deluje nedokučivo?
Jung je smatrao da pojam sudbine često dolazi iz nesposobnosti da razumemo određene fenomene i pojave u životu. Naveo je nekoliko razloga zbog kojih nam sudbina deluje misteriozno:
- Nedostatak razumevanja sopstvenih postupaka i njihovih posledica.
- Navike i ponašanja koja sabotiraju našu sreću, a kojih nismo svesni.
- Pojave koje ne možemo objasniti logički, ali koje ipak imaju dubok uticaj na naš život.
- Upravo ono što čovek ne može da objasni, često naziva sudbinom.
Rad na sebi kao ključ
Jungova filozofija ukazuje na to da je ključno raditi na sebi – razumeti sopstvene misli, emocije i motive. Kada razvijemo dublju povezanost sa sobom, kada zavolimo sopstveno biće i prihvatimo i svetle i tamne strane svoje psihe, dolazimo u poziciju da preuzmemo kontrolu nad svojim životom. Sudbina tada prestaje da bude misteriozna sila i postaje odraz naše unutrašnje harmonije ili nesklada.
Jungova misao nas podseća da sudbina nije nešto što nam je spolja nametnuto, već nešto što oblikujemo sopstvenim nesvesnim izborima. Stoga, osvešćivanjem sopstvenog unutrašnjeg sveta otvaramo vrata ka životu ispunjenom smislom i svesnošću.
