Sredinom februara 2025. godine iz Vatikana su stigle vesti koje su uzdrmale katolički svet - naglo se pogoršalo zdravlje pape Franje.
Papa je tri nedelje proveo u bolnici, dok su se lekari lavovski borili da mu vrate zdravlje.
Ipak, papa je uspeo da skupi snagu i izađe pred narod 20. aprila na Trug Svetog Petra u Vatikanu, dok je njegova pratnja čitala njegovu poruku javnosti.
A onda smo, po prvi put nakon mnogo godina Vaskrs proslavili zajedno, u isto vreme i katolici i pravoslavci. Sledećeg jutra papa je umro. Imao je 88 godina.
Još se ne zna ko će biti sledeći papa. Kada su se saznale za Franjine zdravstvene tegobe, pojavile su se glasine da bi on sam mogao da abdicira sa prestola, ali se to nije dogodilo. Nakon Franjine smrti, u Vatikanu će uskoro početi konklava za izbor novog pape.
Kako se bira novi papa?
Konklava je sastanak kardinala koji se saziva u roku od 15 do 20 dana nakon smrti pontifika. Glasanje se odvija u prostoriji potpuno izolovanoj od spoljašnjeg sveta (kardinalima nije dozvoljeno da koriste telefone, čitaju vesti, komuniciraju sa strancima itd.) dva puta dnevno sve dok jedan od kandidata ne dobije dve trećine svih glasova plus jedan glas. Prema pravilima usvojenim 1975. godine, konklava ne može da se sastoji od više od 120 kardinala, a niko stariji od 80 godina ne sme da učestvuje na izborima. Izbor novog pontifika najavljuje beli dim iz dimnjaka iznad Sikstinske kapele. Ostalo vreme dim koji izlazi iz dimnjaka je crn.
Svaki katolik, čak i laik bez čina, može biti izabran za papu, ali od 1378. godine samo su kardinali postali novi pape. Poslednja konklava je trajala nešto više od jednog dana, ali ima presedana kada se izbor pontifika razvukao na nekoliko meseci. Nakon što bude izabran, novi papa potpisuje neophodna dokumenta i objavljuje svoje novo ime. Sam Franjo predvodi Katoličku crkvu od 2013. godine i bio je 112. papa.
Ko će biti novi papa?
Povoljna predviđanja za pobedu u konklavi ima Fridolin Ambonbo Besungua. On je kardinal, ima 65 godina i iz Konga je. Fridolin Ambonbo Besungu se smatra nezvaničnim vođom Afričke katoličke crkve i mogao bi da postane prvi afrički kardinal na tako visokoj funkciji. Među mogućim kandidatima za tu funkciju je i Italijan Pjetro Parolin, koji trenutno obavlja funkciju državnog sekretara Vatikana. On se 20. aprila sastao sa američkim potpredsednikom Džej D. Vensom. Inače, upravo su starosedeoci Italije u prošlosti najčešće postajali pontifiki.
Obojica bi mogli da se suoče sa konkurencijom Petera Erdea, 72-godišnjeg mađarskog kardinala koji je bio na čelu Saveta biskupskih konferencija Evrope, i američkog kardinala Rejmonda Lea Berka, koji je ranije kritikovao Franju zbog njegovih liberalnih stavova.
Ostali favoriti su biskup Holandije Villem Eijk, Filipinac Luis Antonio Gokim Tagle, malteški kurijalni kardinal Mario Grech i kardinal Matteo Maria Zupi iz Italije. Najmlađi od njih Fridolin Ambonbo Besungu ima 65 godina, a najstariji Rejmond Leo Berk 76 godina.
Franjo je ušao u istoriju kao prvi papa koji je rođen u Argentini. Pogrebna misa za pontifika neće biti održana pre 28. aprila.
