Milena Pavlović Barili živela je samo 36 godina. Prekratko, ali, biografija ove čudesne žene koja je od malih nogu koračala ispred svog vremena i prostora puna je impresivnih događaja i umetničkih podviga. Kao što je, na primer, podatak da je naslovnu stranu modne Biblije Vogue ilustrovala još davne 1940. godine, kada se Njujork klanjao njenom delu i neobičnoj lepoti.
Rođena je 5. novembra 1909. godine u Požarevcu, kao jedinica Danice Pavlović, praunuke najstarije Karađorđeve ćerke, i italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara i pesnika Bruna Barilija. Školovala se u Beogradu i Minhenu, a potreba da zadovolji svoj radoznali um i otvoreni, nemirni duh vodila ju je i do Španije, Londona, Pariza, Rima.
Bila je svestrana, talentovana, odvažna, uvek žedna znanja, a njena umetnost protkana je istančanim senzibilitetom, neobičnim događajima, susretima, odlascima, lutanjima, rastancima, tugama, traumama, uspomenama...
Uvek je lebdela između svoje dve zemlje, Srbije i Italije, iz koje je poreklo vodio njen otac. Na kraju je otišla u treću, obećanu – Ameriku, i tamo pronašla mir. Slikala je, radila ilustracije, bavila se dizajnom, kostimom, scenografijom, pisala poeziju, a njena dela odlikuju se lakoćom linija, mekoćom izraza i kolorističkom prozračnošću. Na nadrealistička platna izlivala je svoje fantazije, snove, nemire i svemire.
Za ljubitelje umetnosti u domovini dugo je bila potpuna nepoznanica. Tek pedesetih godina, posle pisma njene majke i izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, domaća javnost zainteresovala se za rad jedne od naših najvećih slikarki svih vremena. Uz zalaganje roditelja, kuća u Požarevcu pretvorena je u svojevrsnu riznicu, legat i galeriju u kojoj se danas nalazi većina radova, kao i bronzani odlivak slikarkinih ruku.
"Sve je u Mileninom životu izuzetno i nesvakidašnje – početak, trajanje i kraj", govorila je Danica Pavlović, koja je posle smrti svoje ćerke neumorno skupljala njena dela po svetu kako bi ih poklonila Srbiji.
U Njujork je Milena stigla 1939, a već u martu sledeće godine samostalno je izlagala u jednoj od najeminentnijih galerija Velike jabuke, oazi nadrealista. Ohrabrena dobrim prijemom u tamošnjimj umetničkim krugovima, počela je da radi portrete ljudi iz visokog društva. Ovaj angažman joj, pored finansijske satisfakcije, pomaže da se snađe u novoj sredini i uspostavi neophodna poznanstva i veze.
Ubrzo je dobila i angažman u magazinu Vogue, gde njene ilustracije postižu zapažen uspeh, pa je potpisala igovor o stalnoj saradnji. Zahvaljujući tome proširila je rad na komercijalnom dizajnu kroz saradnju sa drugim časopisima, radeći naslovne strane, dizajn odeće i obuće, reklame za tekstilnu industriju, artikle poznatih modnih kuća, kozmetičke preparate brenda Revlon... (Wikipedia)
Prve godine u Americi bile su posebno teške za Milenu, naročito 1940. kada je, sudeći po prepisci s majkom, već u januaru imala srčane tegobe, a verovatno i srčani udar. Prilikom otvaranja izložbe u Vašingtonu 1943. tad već priznata umetnica upoznala je 12 godina mlađeg oficira Roberta Tomasa Goselina, i već u decembru se udala za njega.
Narednog leta otišli su na bračno putovanje, na kom je doživela nesreću. Pala je s konja i zadobila ozbiljnu povredu kičme, zbog čega je bila prinuđena da ostane u gipsanom koritu nekoliko meseci. U martu 1945, kada su se finansijski malo oporavili, Milena i Robert preselili su se u novi stan u Njujorku. Nažalost, nisu stigli da uživaju u svom gnezdu. Tragedija je prekinula sve. I ljubav, i njene snove.
Uveče, 5. marta, otišli su u restoran kako bi proslavili preseljenje. Vratili su se kasno. Milena je ostavila sobarici poruku da je probudi u 10, ali jutro nije dočekala. U lekarskom izveštaju pisalo je da je doživela srčani udar. Srce joj je oslabilo nakon nekoliko meseci koje je provela u gipsanom koritu, tako da bi, kako se navodi, ostala invalid i da je preživela infarkt.
Milena Pavlović Barili je kremirana, a urna sa njenim posmrtnim ostacima sahranjena je na groblju blizu Njujorka. Dve godine kasnije preneta je u Italiju i položena u grobnicu na nekatoličkom groblju u rimskom kvartu Testačo. Na istom mestu kasnije su, po sopstvenoj želji, sahranjeni i njen roditelji.
"Draga moja mama… Najlepši zalazak sunca je u našoj bašti u Požarevcu. Ljudi misle da sam ja samo u prohujalim vremenima tražila obrasce za moje slike, a one su se pojavile iz zaleđenosti moga detinjstva za trave, oblake, ptice, leptire, za naša polja i šumarke", navela je velika umetnica u jednom nostalgičnom pismu majci.
(Žena)
"Sve je u Mileninom životu izuzetno i nesvakidašnje – početak, trajanje i kraj", govorila je Danica Pavlović, koja je posle smrti svoje ćerke neumorno skupljala njena dela po svetu kako bi ih poklonila Srbiji.
