Nasir el Din Šah Kadžar bio je persijski šah koji je vladao sredinom 19. veka. Kao i većina onovremenih tamošnjih vladara, imao je mnogo konkubina (samo u njegovom haremu bilo ih je 84). Na ovaj broj treba dodati i bar desetak zvaničnih supruga, pa da bude jasno koliko je žena šah u svakom momentu imao na raspolaganju.
A kako je obezbediti potomstvo bio glavni prioritet svakog vladara, Nasir el Din Šah Kadžar imao je i pravi “buljuk” dece – zabeleženo je ostalo 21 dete, 11 prinčeva i 10 princeza.
Najinteresantnija od svih bila je princeza Fatemah Kanum Esmet al-Dovleh, ćerka šaha i jedne od njegovih zvaničkih žena Taj al-Dovleh. Upravo ona otrgnuta je od zaborava u 21. veku nakon što su njene fotografije osvanule na internetu, prenosi Istorijski zabavnik.
Fatemah Kanum Esmet al-Dovleh danas se smatra jednom od najfotografisanijih žena na šahovom dvoru. Većinu fotografija načinio je njen otac, koji je bio pasionirani fotograf, pa se može pretpostaviti da mu je ova ćerka bila mezimica.
U oskudnim istorijskim podacima koji postoje o njih nigde nema pomena da je reč bila o “najlepšoj ženi svog vremena” niti da se navodno 13 mladića ubilo jer ih je ona odbila. Kako je, kao i sve žene onog vremena, najraniju mladost provela u haremu, okružena isključivo ženama, teško da je Esmet imala priliku i da razgovara, a kamoli odbije čak 13 muškaraca.
Osim toga, Esmet je udata kada joj je bilo 9 ili 10 godina. Brak je bio ugovoren, pa je malo verovatno da je princeza pre toga uopšte i videla muškarce koji joj nisu bili rođaci.
Jedino što je delimično tačno u priči koja kruži internetom jeste to da je princezin izgled u Persiji tog vremena smatran poželjnim.
Princeza je bila niska i, blago rečeno, ugodno popunjena. Glave i vrata pokrivenih bogato ukrašenom maramom, na licu su joj glavni aduti bili spojene obrve i tamni, vrlo izraženi brkovi. Na prvi pogled, čini se kao da se radi o muškarcu!
Ipak, tadašnji kriterijumi lepote bili su takvi, posebno u visokoj klasi. Što je žena bila jača i deblja, to je bila lepša, a naročito se to odnosilo na žene iz vladajuće dinastije. One su jele najbolju hranu i nije im bilo dopušteno prečesto da se kreću.
Maskularni izgled, koji je uključivao to da je žena jaka i dlakava, tako je postao svojevrsi simbol lepote u Iranu 19. veka.
Na šahovom dvoru mogli su se često videti strani poslanici, fotografi i umetnici. Ako su se u njihovoj pratnji nalazile njihove supruge, one važnije su dobijale priliku da se upoznaju sa pripadnicama šahove porodice.
Supruga izvesnog belgijskog poslanika 1877. godine upoznala je pricezu Esmet i nakon toga u svom dnevniku zapisala da je “zgrožena”.
– Iznad njene gornje usne princeza ima jasno vidljive crne brkove koji joj daju muškobanjast izgled – zapisala je Evropljanka i Esmet još na nekoliko mesta u dnevniku oslovila kao “brkata princeza”.
Žena iza lika sa fotografije
Činjenica da se o princezi Esmet danas uglavnom govori sa podsmehom tužna je, jer je ona bila zapravo veoma značajna osoba u vremenu u kome je živela. Suprotno tradiciji, naučila je da svira klavir i smatra se prvom Irankom koja je ovo učinila.
I sama je, verovatno na očev nagovor, postala fotograf i u svojoj kući je imala mali studio. Fotografisala je muža i svoju decu. Par ih je imao petoro.
Izgleda da je otac imao dosta poverenja u nju jer joj je dozvolio da bude stalna družbenica evropskih dama koje su posećivale dvor. Ovo navodi na zaključak da je skoro sigurno govorila i bar jedan strani jezik.
Na kraju, pogrešno je čak i vreme koje se navodi pored fotografija ove princeze jer je ona najveći deo života živela u 19. veku, a ne u 20. kako se navodi.
Zabeleženo je da je Fatemah Kanum Esmet al-Dovleh umrla 1905. (dakle, na samom početku 20. veka). Bila joj je tek 41 godina i sahranjena je pored voljenog oca.
