Prošle su 44 godine od smrti Josipa Broza Tita, vrhovnog komandanta Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije i doživotnog predsednika SFR Jugoslavije.
Decenijama unazad, Tito je bio centralna figura kontroverzi, teorija zavere i rasprava. Od njegovog identiteta, ključnih trenutaka u životu, pa sve do detalja o njegovoj sahrani i obeležjima na grobu – svaka tema vezana za Tita izaziva i danas veliku pažnju javnosti.
Jedna od najčešćih dilema odnosi se na izgled Titovog groba u "Kući cveća" u Beogradu. Kovčeg od belog mermera, težak devet tona, sadrži samo jednostavan natpis: "Josip Broz Tito 1892-1980".
Javnost već decenijama intrigira izostanak bilo kakvog ideološkog obeležja, a posebno petokrake, simbola komunizma. Ovaj "nedostatak" otvorio je prostor za brojne teorije zavere, dok neki tvrde da je to još jedan element u stvaranju misterije oko Titove ličnosti, piše portal "N".
Inspiracija iz Amerike
Kako bi se rasvetlila ova, prema istorijskim činjenicama, lažna dilema, potrebno je osvrnuti se na detalje iz Titovog života. Tokom posete SAD 1960. godine, Tito je izrazio želju da poseti udovicu američkog predsednika Frenklina D. Ruzvelta i položi venac na njegov grob. Ruzveltov grob, smešten u cvetnoj bašti porodične kuće, takođe je jednostavan, sa natpisom koji sadrži samo ime, prezime i godine života, bez ikakvih ideoloških ili državnih simbola.
Ova poseta ostavila je dubok utisak na Tita. Fasciniran jednostavnošću grobnog mesta jednog od najznačajnijih svetskih lidera u istoriji, Tito se kasnije izrazio kako bi voleo da i njegovo poslednje počivalište bude slično.
Hteo je da bude sahranjen u svojoj cvetnoj bašti, u belom kovčegu, sa jednostavnim natpisom. Na taj način, "Kuća cveća" u Beogradu postala je simbolički pandan bašti porodice Ruzvelt.
Tito i dve sahrane
Tito je preminuo 4. maja 1980. godine, a sahrana je održana četiri dana kasnije, 8. maja. Inženjer Dragomir Gavrilović bio je zadužen za završne radove u "Kući cveća". Za samo 72 sata, tim je pripremio grobnicu, prostor za mimohod i tribine za visoke zvanice.
Pored monumentalnog sarkofaga, pripremljena je i lakša, privremena nadgrobna ploča koja je tokom televizijskog prenosa izgledala kao završna verzija. Posle svečanosti, usledilo je drugo, intimnije sahranjivanje – sanduk sa Titovim ostacima spušten je u grobnicu, dodatno zaštićen bakarnom maskom i betonskom pločom, a potom i pravom mermernom pločom teškom devet tona.
Kraj misterije
Odgovor na pitanje zašto Titov grob nema petokraku može se pronaći u njegovoj inspiraciji iz posete grobu predsednika Frenklina D. Ruzvelta. Tito je, kao i njegov američki kolega, želeo jednostavno obeležje koje će ga izdići izvan ideoloških okvira. Istoričari i stručnjaci tvrde da izostanak petokrake nije znak tajne ili zagonetke, već svesna odluka čoveka koji je želeo da se izdigne iznad politike i ideologije.
Da li će ovaj odgovor uveriti javnost i okončati teorije zavere, zavisi od spremnosti ljudi da prihvate istorijske činjenice, umesto da čitaju sve što se nađe na društvenim mrežama.
NE PROPUSTITE
U nastavku pogledajte kakvu ulogu je imao Tito u kreiranju poznatog hita:
Bonus video:
