„Život je večita borba. Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred!".
Čuvena rečeneca slavnog vojskovođe, a iznad svega velikog čoveka, Vojvode Živojina Mišića doslovno oslikava njegov život.
Jedan od najvećih junaka Prvog svetskog rata i legenda umro je pre više od 100 godina 20. januara davne 1921.
„Kada kažete vojvoda prva asocijacija ljudima je upravo Živojin Mišić, ne samo zbog veličine znanja i sposobnosti komandovanja, već zato što je s njim doneta sloboda narodu i to je prenošeno s generacije na generaciju do danas", reči su Mitra Kovača, generala-majora u penziji.
Mišić je bio komandant srpske vojske koji je u Prvom svetskom ratu bio zaslužan za pobedu u bici na Kolubari, a bio je i deo oslobodilačke Solunske operacije 1918.
Njegov manevar se i danas izučava na vojnim školama, a svojevremeno je i on predavao na istim. Priznat je za jednog od značajnih stratega 20. veka, a navodno njegova strategija se izučava i na američkoj vojnoj akademiji na Vest pointu.
NE PROPUSTITE
Mišića su vojnici voleli i bojali su ga se, ali su znali da je pravičan i verovali su u njegovu srećnu zvezdu, on je bio vojnik odluke, izuzetno inteligentan i znao je da bude uporan u viziji kao i da je nametne.
Zahvaljujući Kolubarskoj bitci 1914. koja je bila prva pobednička operacija, za srpsku vojsku se pročulo u svetu - jer je mala armija uspela da se odupre moćnom Austrougarskom carstvu.
Vojvoda Živojin Mišić rođen je 20. jula 1855. kao 13. dete u porodici, u selu Struganiku. Za vojsku ga je zainteresovao stariji brat Lazar i nakon šest godina gimnazije upisuje Vojnu artiljerijsku školu u Beogradu - rang današnje Vojne akademije.
NE PROPUSTITE
Pored umeća ratovanja imao je umeće i za jezike, te je govorio francuski, nemački, ruski, kao i italijanski i grčki. Takođe, Mišić je govorio da mu je ples bio posebno koristan ispit koji je učio pred kraj studija.
Mišić je i tokom školovanja prepoznat kao talentovan oficir pa je slat na vojne škole i u Austrougarsku da se doškoluje. Dobija nakon Kolubarske bitke čin Vojvoda što je najviše zvanje i najviše priznanje koje se moglo odati jednoj ličnosti za zasluge u komandovanju srpskom vojskom.
Mišić je učesnik 6 ratova - od Srpsko-turskog rata 1876, preko Balkanskih do Prvog svetskog rata,a nosilac 39 ordena.
Oženio je Lujzu Krikner, ćerku bogatog švajcarca nemačkog porekla, koja se zbog ljubavi prema njemu prvo odrekla roditelja, a kasnije i svoje vere, imena i prezimena. Sa njom je imao 3 sina i 3 ćerke. Lujza postaje Magdalena Mišić i ostaje uz Živojna dok nije izdahnuo na njenim rukama, poslednje što je rekao je bilo “Opšta je situacija dobra. Oni se povlače…” što dokazuje njegovu posvećenost vojsci i svom narodu.
Bonus video:
