Kristina i Džimi su prosvetni radnici koji su u Americi radili na fakultetu, a onda su dušli u Bosnu radi nekog projekta i tu su i ostali.
Zašto?
"Zato što nigde nismo naišli na toliko gostoprimstvo kao ovde. Kada smo se doselili u Maglaj, prvi komšija je odmah došao do nas i rekao "Bujrum, izvolite na kafu". To nigde nismo doživeli!
U Americi se teže sklapaju prijateljstva. Ovde imamo više vremena za druženje, prijatelje.
Prošlo proleće sam bio u Americi i pitao sam prijatelje da odemo na kafu, a oni su mi rekli - Nemamo vremena sada, ali za tri nedelje možemo da odemo. "
Šta im nedostaje iz Amerike?
"U Americi žive različite nacionalnosti i imaju prodavnice i restorane za te nacionalne manjine. Tamo možeš da osetiš različite kulture. Volim Bosu, ali ovde je samo Bosna," objašnjava Kristina.
Džimi opet kaže da mu nedostaje porodica - dve sestre i dva brata.
Šta im najviše smeta kod Bosanaca?
"Mrzim padeže i ganjanje papira! To mrzimo! Uvek treba neki pečat za nešto i uvek nešto fali. Nije samo nama to teško i Bosancima je to teško. U Americi je dosta stvari on line, dok ovde moraš da odeš u opštinu, na šalter..."
Par kaže da im je vrlo teško palo učenje jezika koji je za njih neshvatljiv, pogotovo padeži pa zbog toga imaju i nekoliko neverovatnih anegdota.
Džimi je ispričao kako je on imao smešno iskustvo učenja jezika:
"Na času jezika sam trebao da kažem "Ona je kuvarica", a ja sam rekao "Ona je ku*ac". Učitelj jezika mi je rekao - Ne, ne, ne smeš to tako da kažeš." A meni to zvuči isto "kuvar i ku*ac".
Isto tako im je bilo čudno kada je njihova ćerka sedela ispred radnje na betonu i jela sladoled, a stariji čovek joj je prišao i podigao je da ustane sa rečima "Nemoj tu da sediš, prehladićeš se!"
"Malo je reći da smo bili šokirani," pričaju Džimi i Kristina.
Njih dvoje žele da poruče svim Bosancima sledeće:
"Ako svi mladi i pametni ljudi odu, Bosna će imati još više problema. Zato pozivamo sve mlade i pametne ljude da ostanu i doprinesu boljem životu u Bosni i njenom razvoju."
