Jovan Jovanović Zmaj, omiljeni pesnik svakog deteta i mnogih odraslih, jedan je od najcenjenijih u istoriji srpske književnosti smatra se i jednim od najvećih liričara srpskog romantizma.
Njegova dela svima su poznata, ali malo ko zna da je pesnik imao tešku životnu pričuprotkanu velikim tragedijama. Njegove najistaknutije zbirke svakako su "Đulići" i "Đulići uveoci", koji svedoče o njegovoj najvećoj životnoj radosti i, potom, najtežim momentima s kojim se susreo. A susreo s mnogim očajima, trenucima beznadežnosti i tragedijama.
Zmaj je bio od onih muškaraca (danas retkih) koji su čvrsto stajali iza fraze "Voliš jednom u životu” i nije se libio da svoju ogromnu ljubav javno iskazuje.
U nekim izvorima može se naći podatak da je Jovan, pre ženidbe, simpatisao dve devojke, Manojlovićevu i Pintorovićevu, ali njegova jedina i najveća životna ljubav bila je njegova supruga Eufrosina Ruža Ličanin.
Njihova priča počela je jednog dana kad je Zmaj pošao u posetu svojoj bolesnoj sestri od tetke, Pavi Nešković. Dok je sedeo pored sestrine postelje, na vratima bolničke sobe pojavila se njena drugarica. Umilna devojka iz susedstva sa čudnim, neobičnim i retkim imenom – Eufrosina Ličanin. Ona je bila ćerka novosadskog trgovca Pavla Ličanina i njegove supruge Pauline. Pravo ime joj je bilo Eufrosina, mada se u nekim dokumentima može sresti i Rozina ili Jevrosima. Ipak, najpoznatije je ostala kao Zmajeva Ruža. Devojka kojoj je posvetio stihove:
Ubrzo nakon upoznavanja razvila se obostrana ljubav. U svojoj dvadeset osmoj godini pesnik je zaprosio Ružu koja je tada imala samo sedamnaest godina. Venčali su se 1862. godine, i krajem iste dobili prvog sina Mirka. U narednim godinama Ruža mu je podarila još četvoro dece. Inspirisan ljubavlju prema deci i suprugi, napisao je zbirku pesama "Đulići".
Do 1872. godine, preminula su sva Zmajeva deca osim Smiljke. Sin Mirko je umro kada je imao tri godine, a ćerka Tijana sa samo tri meseca. Utehu nisu pronašli ni u sinu Savi, koji je poživeo tek nedelju dana, dok je Jug umro na rođenju.
Svet je ubrzo napustila i Ruža, a pesnik je usvojio još dvoje dece, devojčice Mariju i Anku. S njima i ćerkom Smiljkom potom se preselio u Futog, gde je Jovanoviće pratila nesreća — pre drugog rođendana preminula je Smiljka, a 1901. godine i obe usvojene Zmajeve ćerke.
Skrhan, slomljen, bolan, Zmaj piše "Đuliće uveoke", koji su u potpunoj suprotnosti vedrim pesmama u prethodnoj zbirci. Ona se nadovezuje na nju, ali peva o tugovanju, bolu i uvelim ružama pesnikovog života.
Preminuo je 14. juna 1904. godine u Sremskoj Kamenici, tiho i u snu, a sahranjen je u gradu u kom je napustio ovaj svet.
U životu Jovana Jovanovića Zmaja sve se promenilo kad su ga zadesile jezive tragedije kojima nije bilo kraja.
