Jovan Jovanović Zmaj, omiljeni pesnik svakog deteta i mnogih odraslih, jedan je od najcenjenijih u istoriji srpske književnosti smatra se i jednim od najvećih liričara srpskog romantizma.
Njegova dela svima su poznata, ali malo ko zna da je pesnik imao tešku životnu priču protkanu velikim tragedijama. Njegove najistaknutije zbirke svakako su "Đulići" i "Đulići uveoci", koji svedoče o njegovoj najvećoj životnoj radosti i, potom, najtežim momentima s kojim se susreo. A susreo s mnogim očajima, trenucima beznadežnosti i tragedijama.
Zmaj je bio od onih muškaraca (danas retkih) koji su čvrsto stajali iza fraze "Voliš jednom u životu” i nije se libio da svoju ogromnu ljubav javno iskazuje.
U nekim izvorima može se naći podatak da je Jovan, pre ženidbe, simpatisao dve devojke, Manojlovićevu i Pintorovićevu, ali njegova jedina i najveća životna ljubav bila je njegova supruga Eufrosina Ruža Ličanin.
Njihova priča počela je jednog dana kad je Zmaj pošao u posetu svojoj bolesnoj sestri od tetke, Pavi Nešković. Dok je sedeo pored sestrine postelje, na vratima bolničke sobe pojavila se njena drugarica. Umilna devojka iz susedstva sa čudnim, neobičnim i retkim imenom – Eufrosina Ličanin. Ona je bila ćerka novosadskog trgovca Pavla Ličanina i njegove supruge Pauline. Pravo ime joj je bilo Eufrosina, mada se u nekim dokumentima može sresti i Rozina ili Jevrosima. Ipak, najpoznatije je ostala kao Zmajeva Ruža. Devojka kojoj je posvetio stihove:
"Al’ ja bih proveo
Čitav jedan vek,
Tražeći lepše,
Dičnije i slađe,
Milije ime,
Što još ne ču svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet."
Ubrzo nakon upoznavanja razvila se obostrana ljubav. U svojoj dvadeset osmoj godini pesnik je zaprosio Ružu koja je tada imala samo sedamnaest godina. Venčali su se 1862. godine, i krajem iste dobili prvog sina Mirka. U narednim godinama Ruža mu je podarila još četvoro dece. Inspirisan ljubavlju prema deci i suprugi, napisao je zbirku pesama "Đulići".
NE PROPUSTITE
Do 1872. godine, preminula su sva Zmajeva deca osim Smiljke. Sin Mirko je umro kada je imao tri godine, a ćerka Tijana sa samo tri meseca. Utehu nisu pronašli ni u sinu Savi, koji je poživeo tek nedelju dana, dok je Jug umro na rođenju.
Svet je ubrzo napustila i Ruža, a pesnik je usvojio još dvoje dece, devojčice Mariju i Anku. S njima i ćerkom Smiljkom potom se preselio u Futog, gde je Jovanoviće pratila nesreća — pre drugog rođendana preminula je Smiljka, a 1901. godine i obe usvojene Zmajeve ćerke.
Skrhan, slomljen, bolan, Zmaj piše "Đuliće uveoke", koji su u potpunoj suprotnosti vedrim pesmama u prethodnoj zbirci. Ona se nadovezuje na nju, ali peva o tugovanju, bolu i uvelim ružama pesnikovog života.
Preminuo je 14. juna 1904. godine u Sremskoj Kamenici, tiho i u snu, a sahranjen je u gradu u kom je napustio ovaj svet.
