On je od rođenja bio nem, a kada su ga roditelji odveli u crkvu i pričestili, progovorio je.
Srpska pravoslavna crkva smatra da je upravo to sila božanskog pričešća. Kada je imao 14 godina otišao je u Jerusalim. Svojim razumom i podvigom, nadmašio je mnoge starije monahe i bio primer mnogima.
Zbog toga ga je patrijarh uzeo sebi za pismovoditelja. Pošto patrijarh nije mogao da ide na sabor koji se održavao u Carigradu, on je otišao umesto njega. Tamo je pokazao svoju sjajnu darovitost, rečitost, revnost prema veri i neobičnu razboritost.
Pomogavši da se vera pravoslavna učvrsti, Andrej se vratio u Jerusalim na svoju dužnost.
Kasnije je izabran i postavljen za arhiepiskopa ostrva Krita. Kao arhijerej bio je omiljen u narodu, a svojim molitvama činio je čuda. Napisao je poučne knjige, pesme i kanone, od kojih je najpoznatiji Veliki Kanon Bogorodice, koji se čita u četvrtak, u petoj nedelji časnog posta.
Vraćajući se jednom iz Carigrada predosetio je svoju smrt, i tako je i bilo. Kada je lađa plovila blizu ostrva Mitilene, umro je.
