Bilo je to 3. decembra 1926. godine kada je nestala spisateljica krimića Agata Kristi koja je u to vreme bila poznata, ali još nije stekla svetsku slavu. Tog dana uvečer u 21 i 30 spisateljica je poljubila svoju usnulu kćeru i izašla iz kuće koja se nalazila u Berkširu na jugoistoku Engleske. Nakon toga joj se gubi svaki trag... Nakon što je nestala, započeta je potraga ogromnih razmera, u tu su potragu, po prvi puta za nestalom osobom, uključeni avioni, a na slučaju je radilo više od 1000 policajaca.
Agata je imala samo 22 godine kada se ludo zaljubila u pilota Arčibala "Arčija" Kristijea. Arči je mobilisan tokom Prvog svetskog rata, ali se mladi par venčao na Badnje veče 1914. prilikom njegovog dopusta. Dok je Arči bio na prvoj liniji Agata je bila angažovana kao volontera u bolnici u Torki, u svom rodnom gradu. U to vreme je u Torku došao velik broj belgijskih izbeglica koji su je, kako je kasnije rekla, nadahnuli za lik Herkula Poaroa. Na nagovor svoje sestre, koja je također bila spisateljica, počela je pisati. Po završetku rata par se preselio u London jer je Arči dobio posao u Ministarstvu vazduhoplovstva. To je vreme kada ona počinje objavljivati svoje romane i dobro zarađivati zbog čega se par preselio u svoj novi dom u Berkširu.
Uprkos dobroj zaradi Agata je insistirala na skromnom životu. Takav odnos prema finansijama bio je plod njenog gorkog životnog iskustva jer je njen otac, inače uspešan poslovni čovek, naglo umro i porodicu ostavio u teškoj finansijskoj situaciji. Neki smatraju da je upravo ova crta njene ličnosti dovela do udaljavanja između bračnog para. On je očigledno nezadovoljan svojim životom ušao u aferu sa svojom dvadesetpetogodišnjom sekretaricom Nensi Nil.
Nakon što je otkrila da je Arči vara i njegovog zahteva za razvodom do kojega je došlo nakon smrti njene majke s kojom je spisateljica bila izuzetno povezana, došlo je do fizičkog obračuna među supružnicima. Arči je napustio kuću, a ona se odvezla u nepoznatom smeru. Idućeg jutra njen je automobil pronađen na području oko Sureja. Na autu su bili upaljeni farovi, a sve je upućivalo na saobraćajnu nesreću. Njen kofer i kaput stajali su na zadnjem sedištu, u autu je nađena i istekla vozačka dozvola. Njen nestanak pretvorio se u vest koju su preneli svetski mediji pa je tako dospela na naslovnu stranu Njujork Tajmsa. Za informaciju o njoj ponuđena je i nagrada, piše Povijest.hr
Policija je odmah osumnjičila supruga i njegovu ljubavnicu. U pokrenutoj istrazi išlo se tako daleko da je isušeno i lokalno jezero u blizini pronađenog automobila. U istragu su se uključile i njene kolege poput sir Artura Konana Dojla koji je išao tako daleko da je u potrazi tražio pomoć vidovnjaka. Deset dana nakon njenog nestanka konobar iz hotela Jokširu kontaktirao je policiju s dojavom da bi jedna od njihovih gostiju Tereza Nil, koja se predstavila kao putnica iz Južne Afrike, mogla biti nestala književnica. Njen je suprug nakon toga otišao s policijom u hotel, a kada je prišao spisateljici ona ga nije prepoznala ili se pravila da ga ne prepoznaje.
Što se tačno dogodilo danas nije u potpunosti sigurno i postoji nekoliko teorija. Prema jednoj njen je nestanak bio uzrokovan nervnim slomom nakon što je saznala za aferu supruga kojega je još uvek volela, a pre toga ju je potresla smrt majke s kojom je bila u bliskim odnosima. Druga teorija smatra da je postojeću situaciju iskoristila kako bi se efektno promovisala jer je bila uspešna, no još nedovoljno poznata spisateljica. Treći smatraju da je imala amneziju uzrokovanu potresom mozga koja je kasnije i potvrđena. Četvrta kaže da je tako htela da zadrži muža. Prema najnovijoj teoriji želela je da izvriši samoubistvo, no u ključnom se trenutku predomislila i kasnije glumila amneziju.
Što je bilo posle?
Nakon tih događaja Arčibald se oženio svojom ljubavnicom, a ona arheologom Maksom Malovanom, i o njenom nestaku nije se puno govorilo. Zanimljivo je da svoj nestanak Agata nije spomenula u svojoj autobiografiji koja je posthumno objavljena 1977. godine. Vrlo je verovatno da je istina da je imala samoubilačke misli kako je svojevremeno rekla u svom intervju za Dejli Mejl još 1928., no je li ili nije glumila amneziju ostaje otvoreno pitanje. Kao veštoj spisateljici moguće je i da je scenario s gubitkom pamćenja uz put osmislila....
