Sveta Gora, planina i poluostrvo u severoistočnoj Grčkoj, oduvek je predstavljala najvažniji centar pravoslavnog sveta i monaškog života. Osim svoje božanstvene prirodne lepote, ovo sveto mesto odiše Isusovom molitvom koja je praćena svakodnevnom pesmom morskih galebova.
Koliko je ovo mesto zaista posebno, svedoči podatak da Sveta Gora još od antičkih vremena čuva bogate drevne spise i dokumente koji su od izuzetne istorijske i duhovne važnosti a koja svedoče o tadašnjem pravoslavnom monaškom životu.
Poznato je to da je i danas Sveta Gora sinonim za pravi asketski način života. Naime, na ovom svetom tlu,post je obavezan, konstatno se održava veza sa nebeskim, a prekida veza sa zemaljskim svetom. Umor koji nastaje posle celodnevnog rada i neprekidne molitve, zapravo je sladak, jer nakon toga sledi uzvišeni cilj - sjedinjenje sa Hristom.
Međutim, ono što je oduvek privlačilo pažnju ljudi jeste jedno strogo monaško pravilo da na Svetu Goru može kročiti samo muška noga. Postoji verovanje da je zapravo Presveta Bogorodica zastupnica i igumanija cele Svete Gore, pa je od tada svim ženama pristup strogo zabranjen.Legenda kaže, budući da je bila opčinjena lepotom i spokojem ovog mesta, Bogorodica zatražila od svog sina, Isusa Hrista,da to mesto postanje Njen vrt.
Međutim, zabeleženi su podaci, da tokom istorije, neke žene jednostavno nisu mogle da odole, a da ne provire u ovo prelepo i misteriozno duhovno carstvo, toliko da su bile u stanju da prekrše ovo strogo monaško pravilo, a jena je čak i objavila knjigu u kojoj opisuje svoje neverovatno iskustvo.
Carica Jelena
Smatra se da je carica Jelena, žena Dušana Silnog, bila prva žena u istoriji koja je prekršila ovaj drevni monaški zakon. Neki stručnjaci kažu da je to mogući razlog zbog kojeg car Dušan nije kanonizovan za sveca. Naime, veruje se da je tokom epidemije kuge, carica Jelena bila sklonjena na Svetu Goru. Carica je boravila u palati svog muža, blizu manastira Sveti Vasilije koji je vodom bio odvojen od Svete Gore.
Katolički izvori mrze Jelenu Kantakuzin, a kako i neće kada je bila žena pravoslavnog cara osvajača. Mavro Orbin za nju kaže: “Perverzna dama, neprijatelj katolika”.
Žena britanskog konzula
Ono što jeste iznenađujuće jeste istorijski podatak da je sredinom 19. veka, žena britanskog konzula dobila dopuštenje da ode čak do najstarijeg manastira na poluostrvu, Velike Lavre Svetog Atanasija.
Mis Evrope
Tokom 1929. godine, Grkinja, koja je u to vreme bila mis Evrope, pokušala je da se ukrca na jedno manastirko pristanište tako što se maskirala, međutim ubrzo je bila proterana.
Mariz Šoasi
Izgleda da je međutim iste te godine, jednoj ženi ipak to pošlo za rukom. Naime, priča se da je jedna francuska novinarka uspela da čak mesec dana, prerušena, uživa u božanstvenim čarima Svete Gore. Mariz Šoasi je uspela da obiđe sve svetogorske manastire i da po povratku u Pariz napiše knjigu "Mesec dana među muškarcima". Mariz u svojoj intrigantnoj ispovesti opisuje kako je mesec dana provela na Svetoj Gori prerušena u mladog monaha. U knjizi ona otkriva i jedan kontroverzan podatak, kako joj je jedan monah govorio o telesnoj žudnji, iskušenjima i griži savesti.
Međutim, ubrzo je usledio odgovor sa Svete Gore koji je bacio sumnju na Marizinu ispovest, tvrdnjom da je nemoguće da jedna mlada novinarka bude neprimećena među nekoliko hiljada monaha.
Iako nikada sa sigurnošću nećemo znati da li je Marizina knjiga bila plod duhovnog iskustva ili njene mašte, ono što ostaje zasigurno jeste to da je Sveta Gora bila i biće najznačajnija pravoslavna zemlja u svetu koju je lično sebi Bogorodica odabrala i koja traje već hiljadama godina.
