Svima je poznata priča o Loliti, devojčici koju je u svom romanu ovekovečio Vladimir Nabokov.
O njoj je snimljeno nekoliko filmova, u među najpoznatijim su verzija Stenlija Kjubrika i Adrijana Lina gde su devojčicu glumile Su Lion i Dominik Svejn.
Navodno je ruski pisac 1955. bio inspirisan jezivom otmicom. Osuđeni silovatelj Frenk La Sal (59) je 1948. oteo 11-godišnju Florens Sali Horner. Dve godine ju je držao zatočenom, vodio je po Americi i govorio svima da su zapravo otac i ćerka.
Roman "Lolita" prvenstveno je objavljen 1955. u Parizu, kod jednog “čisto” pornografskog izdavača. I razumljivo, bio je skandalozan u najavi.
Glavni junak je profesor koji čeka suđenje za ubistvo i piše svoju ispovest u kojoj do detalja opisuje svoju opsesivnu i fatalnu ljubav sa 12-godišnjom devojčicom Dolores Hejz. Zove je Lolita.
Nabokov je znao da će takvo štivo podići dosta prašine, pa se u startu distancirao od optužbi za pedofiliju i pornografiju.
“Zanemarena devojčica, samoživa majka i manijak zadihan od pohote nisu samo slikovite ličnosti jedne jedinstvene istorije: oni nas uz to upozoravaju na opasnosti skretanja; pokazuju kakve nas nevolje mogu snaći”.
Ipak, ma koliko da je pokušavao da ubedi svet da su oni plod njegove mašte, i danas neki pokušavaju da otkriju ko je prava Lolita, devojčica koja je inspirisala Nabokova. Neki autori sad pokušavaju da prodaju priču da je u pitanju 11-godišnja Florens Sali Horner koju je 1948. oteo Frenk La Sal.
T. Grinvud je o tom slučaju objavio roman "Rđa i zvezdana prašina", dok je Sara Vajnman bila izričitija sa naslovom svoje knjige: “Stvarna Lolita - otmica Sali Horner i roman koji je skandalizovao svet”, piše Jutarnji list.
Oboje su našli potvrdu povezanosti slučaja Sali Horner i Nabokovog romana u samoj “Loliti” i hteli to da iskoriste za promociju svojih knjiga. Naime, u jednom momentu glavni lik se zapitao: “Jesam li uradio Doli, možda, ono isto što je Frenk La Sal uradio Sali Horner?”, što potvrđuje da je Nabokov znao za taj slučaj i da je želeo da ga zabeleži.
Sali je imala 11 godina kad su je drugari nagovorili da iz radnje ukrade svesku. U krađi ju je uhvatio čovek koji se predstavio kao agent FBI-ja. Rekao joj je da je u problemu, naplašio je, ali ju je pustio. Sali je bila srećna što je izbegla hapšenje i nikom ništa nije rekla.
Sledećeg dana, isti čovek ju je sačekao ispred zgrade. Naterao je da svojoj majci kaže da je on otac njenog drugara iz razreda i da idu svi zajedno na izlet na plažu.
I majka ju je pustila, nesvesna da šalje dete sa Frenkom La Salom, 50-godišnjakom koji je već osuđivan zbog silovanja maloletnog deteta.
La Sal je oteo Sali i vodio je po celoj zemlji, predstavljajući je kao njegovu ćerku. To je trajalo skoro dve godine dok jedan komšija u San Hoseu u Kaliforniji nije primetio da se devojčica čudno ponaša. Obratio joj se, a ona mu je sve ispričala. On joj je dao da telefonom pozove sestru i ubrzo je FBI uhapsio La Sala.
Sali je ispričala kako ju je zarobio i silovao, a da je ona ćutala i slušala ga zato što ga se plašila.
La Sal je osuđen na 30 do 35 godina zatvora. Sali je poginula u saobraćajnoj nesreći samo dve godine nakon što je uspela da pobegne svom zlostavljaču.
Međutim, već na prvi pogled će svakom ko je čitao (ili gledao) "Lolitu" biti jasno da to baš i nije ta priča. Osim toga, pitanje “Jesam li uradio Doli, možda, ono isto što je Frenk Lasal uradio Sali Horner?” jednako bi moglo da bude i distanciranje Nabokova u odnosu na taj zločin.
Na kraju, "Lolita" i nije njegov prvi pokušaj da napiše priču o pedofilu koji je zaljubljen u 12-godišnju devojčicu, koji se ženi njenom majkom, nakon čije smrti devojčica ostaje u njegovim rukama.
O tome govori i njegova novela "Čarobnjak" koju je napisao još 1939. godine, dakle dosta pre otmice Sali Horner. I ako je ova devojčica i doprinela liku Lolite, sigurno je da nije u toj meri da se može zvati "pravom Lolitom".
