Stefan Švabić iz Čepure, mesta u blizini Paraćina, od svoje desete godine gaji ove čudesne ptice. U šali voli da kaže da je prva reč koju je izgovorio bila papagaj, pa tek onda mama i tata.
Ljubav prema papagajima dovela je do toga da je kroz njegovo pernato carstvo prošlo na hiljade papagaja koji su uz njega naučili svoje prve reči – a Stefan se bavi i živi od onoga o čemu je oduvek sanjao.
– U dvorištu smo uvek imali oko 100-tinak životinja. Nismo imali papagaje, ali su mi roditelji pričali da sam od najranijeg detinjstva pokazivao ljubav prema životinjama. Uvek sam bio okružen njima i prirodom, igračkama se gotovo nikad nisam igrao. Ljubav prema papagajima je došla ubrzo.
Toliko sam bio srećan kada ih vidim da roditelji nisu smeli da me vode na vašar, jer nisu mogli da me odvoje od njih. Jedva sam ih kasnije izmolio da mi kupe tigrice. Tražili su da prvo budem odličan u školi, što sam ispunio. Sećam se da su prodavcu ostala dva para tigrica i uzeli smo ih. Fascinacija papagajima me prati do dan danas, ostao sam dosledan – kroz osmeh i prisećanje započinje razgovor za Luftiku Stefan Švabić.
Nakon toga, sam je skupljao novac, neku siću bi krišom uzeo od roditelja, tajno biciklom otišao do Paraćina i u gajbama donosio nove ljubimce.
– Kupovao sam ih, neko bi mi i poklonio, sve dok nisam stekao veći broj ptica, pa sam lakše mogao svaku novu da prikrijem. Biciklencetom krenem i kupim žicu, džak hrane, praktično teži tovar od mene. Sve sam dovlačio kako sam mogao i sam uređivao prostor i pravio kaveze.
Jednostavno su mi uvek pružali sve što novcem ne mogu kupiti. Osećam radost i mir, bez obzira što umeju da budu glasni. Zanimljivi su i sa njima nema dosade, to svako ko ima papagaja zna. Uvek prave neke egzibicije. Svaka vrsta je drugačija a među njima i svaka jedinka ima svoj karakter. Porodica koja mu bude dom dodatno utiče i čini ga apsolutno jedinstvenim – objašnjava Stefan.
Kaže da su najčešće greške u odgajanju i stereotipi o “pameti” papagaja vezane za ishranu i imitaciju ljudskog govora.
– Da bi bio zdrav i dugovečan najvažnija je raznovrsnost u ishrani. Žutoćubi kakadu je najdugovečniji, ali to ne znači da će živeti 100 godina. Osnova u odgajanju je zrnasta hrana, sa što više semena, 10 ili čak 20 vrsta kod nekih papagaja. Voće, povrće, mekana hrana, kuvano jaje.
Naglašava da, čak, i neki odgajivači to zanemare, pa hrane papagaje sa 4, 5 vrsta semena, uz voće jednom nedeljno.
- Na pažnju se navikne, koliko mu je vlasnik pruži. Jako su prilagodljivi iako kompleksni i znaju da izraze empatiju. Žako je poput dedeta od 4-5 godina, s tim da druge velike vrste koje nisu toliko sklone ljudskom govoru to ne čini manje pametnim. U imitaciji govora Žako je najbolji od svih životinja na svetu, ali i druge vrste su veoma inteligentne – ističe Švabić.
Stefan je sa 11 godina izlegao prve piliće. On je postao najmlađi odgajivač papagaja u Srbiji, a pernato carstvo svake godina biva bogatije za nove članove.
– U početku nisam ni planirao da se bavim prodajom u smislu posla, bio sam dete. Papagaje sam video isključivo kao ljubav. Svaki novac što bih zaradio ulagao sam u njih. Sve što sam dobio za rođendane, često i od užine, činilo me je srećnim da taj novac zamenim za papagaja. Pravio sam kaveze, znao sam i kao mali da varim.
Kaže da je do ozbiljnije prodaje i posla došlo je prirodno, svojim tokom.
Izveštio sam se da izležem bebe. Uvek sam ih hranio ručno, na špric, dok se kod nas za to nije ni znalo praktično i radilo kada su mladunci napušteni od roditelja. Čitao sam puno, mislim da znam da ih razumem a oni to umeju da vrate i nagrade. Tako da ni danas nije mnogo različito, novac i dalje doživljavam kao papir, s tim da imam porodicu i potrebe u tom pogledu – priča Stefan.
Trenutno gaji 16 vrsta papagaja, dok ukupno ima preko 150 jedinki. Iako radi po 12 sati dnevno, ništa mu nije teško. Mladunčad stavlja na prodaju već dok su na hranjenju.
– U ponudi su uvek pilići i kupuju se putem rezervacija. Ručno ih hranim da bi bili pitomi i uglavnom idu za ljubimce. Smatram da je jedino ispravno uzeti ga kao bebu, što pre se ptica osamostali to bolje za budućeg vlasnika. Cene variraju od vrste, bilo je i onih koji kažu da je visoka cena, ali mislim da su to ljudi koje ne vide ili prosto ne znaju koliko ulaganja i rada je potrebno.
Bavljenje papagajima smatra spojem ljubavi i posla što je najlepše u celoj priči.
- Svakom bih to poželeo. Naravno, bude teških momenata, ali ljubav je ta koja uvek nadvlada sve. Tada je moguće i posvetiti i dati se potpuno, bez toga nema rezultata ni uspeha. Takođe, nema smisla kupovati papagaja ako ne mislite da mu posvetite deo svog vremena i ne volite ove izuzetne ptice – zaključuje za Luftiku Stefan Švabić.
Neke od vrsta papagaja koje Stefan poseduje su; Žako – afrički sivi papagaj, nekoliko vrsta ara, kakadua, amazonaca, aleksandara, senegalci… a u planu ima da svoj dom i prodajnu ponudu obogati sa još egzotičnih vrsta.
