Šta se dogodilo najozloglašenijim atentatorima u istoriji? Iako često čujemo krvave pojedinosti o zaverama i ubistvima, retko kada se govori o tome šta se dogodilo ubicama Abrahama Linkolna, Franca Ferdinanda, Mahatme Gandija i drugih istorijskih ličnosti. Kako su izgledali životi atentatora nakon počinjenih ubistava? Da li su se pokajali za svoje grehe ili su slavili svoje podvige?
Neki od njih su umrli prilikom pokušaja atentata ili su osuđeni na smrt nakon toga, dok su drugi, pak, smatrani junacima.
1. DŽON VILKS BUT, UBICA ABRAHAMA LINKOLNA
Dok je predsednik Sjedinjanih Država, Abraham Linkoln, gledao predstavu u Fordovom pozorištu kada ga je But ustrelio u potiljak, usmrtivši ga na licu mesta.
But je slomio nogu prilikom bekstva, ali je uspeo da odjaše na konju sa svojim saučesnikom, Dejvidom Heroldom. NJih dvojica su se zaustavili kod kuće doktora Semjuela Muda, kako bi sanirali Butovu ranu, baš u trenutku kada su organi reda pošli u potragu za njima.
Nakon što su dobili pomoć od drugih simpatizera Konfederacije, njih dvojica su uspeli da ostanu sakriveni 12 dana. Dvanaestog dana su uhvaćeni na plantaži duvana. Herold se predao i izašao iz štale, ali But je odbio da to učini, zbog čega su vojnici zapalili štalu. Kada je But konačno istrčao iz zapaljene zgrade, jedan od vojnika, Boston Korbet, upucao ga je u vrat. But je preminuo dva sata nakon što je ustreljen.
2. NATURAM GODSE, UBICA MAHATME GANDIJA
Mahatma Gandi je 30. januara 1948. godine išao na molitvu u NJu Delhiju, kada je Godse izašao iz gomile i tri puta pucao Gandiju u stomak i grudi.
Ljudi koji su se našli u gomili zadržali su Godsea, ne dozvolivši mu da pobegne, nakon čega ga su ga organi reda priveli pravdi. Godse je rekao da je pucao na Gandija zbog njegove tolerancije prema muslimanima. Izrečena mu je smrtna kazna, ali Gandijevi sinovi su branili Godsea, rekavši da njihov otac nije verovao u takvu vrstu kazne. Sud nije hteo da sluša njihove molbe i Godse je obešen 15. novembra 1949. godine.
3. ČARLS GITO, UBICA DŽEJMSA GARFILDA
Kada je novoinaugurisani predsednik SAD Džejms Garfild ušao u voz, Gito je ispalio dva metka u Garfildova leđa. Garfild je ostao u životu narednih 79 dana, ali je na kraju preminuo 19. septembra 1881. godine u Vašingtonu.
Gito je očekivao smrtnu kaznu i bio je spreman da živi u sramoti. Čak je odabrao svoj pištolj na osnovu onoga što je mislio da će u budućnosti najbolje izgledati na muzejskoj izložbi o predsednikovom ubistvu.
Gitovo suđenje je ispunilo njegova očekivanja. Privuko je ogromnu pažnju nacije. Bila je jedna od prvih odbrana koja je kao argument navela da neko ko ne može da raspozna šta je ispravno - ne može ni da se proglasi krivim. Na kraju, Gito je ipak proglašen krivim i obešen 30. juna 1882. godine.
Naučnici su žeželi da ispitaju Gitov mozak, kako bi utvrdili da li na organu mogu da se uoče znakovi sociopatije. Do takvog zaključka nisu došli, ali otkrili su da je Goto imao sifilis u poodmakloj fazi. Krajem devetnaestog veka se još uvek verovalo da to stanje može da izazove ludilo (danas se veruje da je Gito patio od šizofrenije). Ostaci Gitovog mozga čuvaju se u muzeju Mater u Filadelfiji.
4. MARK DEJVID ČAPMEN, UBICA DŽONA LENONA
Čapmen je četiri pucao na bivšeg muzičara i izvođača Bitlsa - Džona Lenona, dok je šetao sa svojom suprugom Joko Ono u neposrednoj blizini njihovog stana na Aper Vest Sajdu.
Nakon ubistva, Čapmen je ostao na licu mesta da čita roman "Lovac u žitu". Čepmen se izjasnio krivim, navodeći da Lenona nije ubio zato što je bio fanatik, već zbog Lenonovog nehrišćanskog načina života. Osuđen je na 20 godina zatvora.
U septremptu 2020. godine Čepmanu je po jedanaesti put odbijen uslovni otpust.
5. GAVRILO PRINCIP, UBICA FRANCA FERDINANDA
Nakon neuspelog pokušaja da se baci bomba na automobil nadvojvode Franca Ferdinanda, Gavrilo Princip je na Vidovdan, 28. juna 1914. godine u Sarajevu dobio novu priliku za atentat kada je nadvojvodina kolona slučajno skrenula na pogrešan put, gde se Princip zatekao. Sa samo nekoliko metara udaljenosti, Princip je dvaput pucao u nadvojvodu, njega pogodivši u vrat, a njegovu suprugu Sofiju u stomak.
Iako je Princip dobio instrukcije da sebi oduzme život nakon atentata, ubrzo je uhapšen i izveden pred suđenje. Stihovi koje je Princip ispisao na zidovima mračne ćelije postali su legendarni:
"Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašeći gospodu".
Na suđenju je izjavio: "Ja sam jugoslovenski nacionalista, težim za ujedinjenjem svih Jugoslovena, pod bilo kakvim političkim oblikom i za njihovim oslobođenjem od Austrije". Mnogi Srbi danas smatraju Principa herojem jer se borio protiv austriijskog ugnjetavanja i simbolizovao oslobođenje.
Gavrilo Princip je imao samo 19 godina kada je izvršio atentat na Franca Ferdinanda i bio je isuviše mlad za smrtnu kaznu, koja se mogla dosuditi samo optuženima starijim od 20 godina. Umesto toga, dosuđena mu je maksimalna kazna od 20 godina zatvora. Međutim, Gavrilo je preminuo 28. aprila 1918. godine, sa svoje 23 godine, tri godine i devet meseci nakon atentata.
