Kanađanka Severn Kalis Suzuki na samitu o zaštiti planete Zemlje, koji je održan u Riju 1992. godine, sa svega 12 godina je svojim govorom ostavila ceo svet bez teksta. Tada je sasula ui lice svim zvaničnicima sa kojim se sve poteškoćama suočava običan čovek i kako njegov život, zapravo, izgleda!
- Sami smo skupili novac kako bismo mogli da dođemo ovde i prešli smo put od 8.000 kilometara da kažemo vama odraslima da morate da se promenite. Kada sam danas došla ovde, nisam imala nikakav skriveni program. Došla sam da se borim za svoju budućnost. Izgubiti budućnost nije isto što i izgubiti izbore, il nekoliko bodova na tržištu deonica. Došla sam ovde kako bih govorila u ime generacija koje dolaze. Došla sam da govorim u ime izgladnele dece širom sveta čiji plač niko ne čuje.
NE PROPUSTITE
Došla sam da govorim o bezbroju životinja koje svakog dana umiru, jer nemaju gde da idu. Sada se bojim da izađem na sunce zbog rupa u ozonu, bojim se da udišem vazduh, jer ne znam kakve hemikalije može da sadrži. Do pre nekoliko godina išla sam da pecam sa svojim ocem u Vankuveru, mom domu, dok nismo našli ribu otrovanu rakom. Svaki dan slušamo o životinjama i biljkama koje su izumrele i zauvek nestale s lica zemlje.
Tokom života sanjala sam da ću videti velika krda životinja, džungle i prašume pune ptica i leptira, ali sada se pitam hoće li oni uopšte postojati kad ja budem imala decu. Jeste li se vi brinuli o takvim stvarima kada ste bili mojih godina? Sve ovo odvija se pred našim očima, a mi se ponašamo kao da imamo sve vreme ovog sveta na raspolaganju i da mamo rešenje za sve. Ja sam samo dete i nemam rešenje za sve probleme, ali želim da shvatite da ga nemate ni vi. Ne znate kako da popravite rupe u ozonu, ne znate kako vratiti lososa u isušeni potok, ne znate kako da vratte izumrlu životinju i ne možete da vratite šume gde je danas pustinja. Ako ne znate kako da popravite trenutnu situaciju, molim vas, nemojte dodatno da je pogoršavate.
Ovde ste možda kao delegati svojih vlada, poslovni ljudi, novinari ili političari, ali zapravo ste majke i očevi, braća i sestre, i svako među vama je nečije dete. Ja sam samo dete, ali znam da smo deo porodice koja broj 5 milijardi ljudi i 30 milijardi vrsta živih bića, a to granice i vlade nikada neće promeniti.
Ja sam samo dete, ali znam da se sve ovo tiče svih nas i da treba da budemo jedinstveni u ostvarivanju jednog jedinog cilja. U svojoj ljutnji nisam slepa i u svom strahu se ne bojim da kažem šta osećam. U mojoj zemlji stvaramo toliko otpada, kupujemo, bacamo, a svejedno niko od nas u severnim državama ne želi da deli sa ljudima u potrebnim zemljama. Čak i kad svega imamo više nego dovoljno, ne želimo da delimo i bojimo se da ostavimo nešto od svog bogatstva - rekla je Severen tada.
Njen govor je bio ispraćen gromoglasnim aplauzom, ali niko od čelinh ljudi ga, izgleda, nije shvatio ozbiljno... Mislili su da devojčica preteruje i da je opasnost od velikih pormena u prirodi i životu predaleko!
Međutim, dve decenije kasnije, ispostavilo se da je Severn Kalis Suzuki već tada videla u kom pravcu ide svet, ne preduzimajući ništa po pitanju brojnih vitalnih stvari. Njen glas je bio zaboravljen, a uništavanje planete se nastavilo.
I ko je, na kraju, bio upravu - devojčica od 12 godina ili zvaničnici iz brojnih zemalja širom sveta?
