Mala kokoška sedela je na proplanku pored svog kokošinjca i tužno kokodakala:
"Koja sam ja nesrećnica... Petlovi me ne razumeju, kokoške me vređaju. Kokošinjac je mračan, gluv, prazan, tužan..."
Sedela je i patila. U tom trenutku do nje je doletela ogromna bela ptica. Čula je reči kokoške, sletela pored nje i rekla:
"Ne brini, dušo moja. Da li želiš da ti pomognem da odletiš u prelepu zemlju gde ćeš biti srećan?"
"Ne", rekla je kokoška. "To je nemoguće - kokoške ne mogu da lete."
"Pa šta?" odgovori bela ptica. "Ja ću te naučiti."
"Ne", rekla je kokoška. "Moja krila su premala za to."
"Ne brini", reče bela ptica. "Hoćeš da te stavim na leđa i letećemo zajedno?"
"Ne", uzdahnula je kokoška. "Kad dođem tamo neću imati gde da živim."
"Ne brini", uverila ju je bela ptica. "Pomoći ću ti da budeš sigurna i da imaš dom."
"Ne", rekla je kokoška. "Šta ću sama tamo? Biću tužna."
"Ne brini", nasmešila se bela ptica. "Pomoći ću ti da nađeš petla."
"Ne", rekla je kokoška. "Šta ako se taj petao pokaže zao i opasan?"
"Ne brini", uzdahnula je bela ptica. "Naučiću te da živiš tako da u životu znaš da prepoznaš samo divne petlove."
"Ne", rekla je siva kokoška. "Nema takvih petlova na svetu."
"E, živi kako hoćeš...Baš me briga!" viknula je bela ptica, raširila svoja ogromna krila i odletela...
A mala siva kokoška samo se uverila koliko je nepravedan svet u kome živi i koliko se drugi prema njoj loše ponašaju.
Pouka: Ako niste zadovoljni svojim životom, promenite se, a ako ne želite da se menjate - znači da vam ionako sve odgovara.
NE PROPUSTITE
