Vojvoda svoje sinove tokom njihovog vojevanja nije štedeo, i uz svu očinsku brižnost, ni za jednog nikada nije urgirao da bude prekomandovan na neko povoljnije i bezbednije mesto.
Nažalost, više nema živih muških potomaka Živojina Mišića. Najstariji sin Radovan, koji je imao briljantnu vojnu karijeru i kao pukovnik najviši čin posle oca u celoj porodici, Nemci su su uhapsili 1943. godine i upućen je u koncentracioni logor u Nirnbergu a potom premešten u grad Hanelberg, iz kojeg je dve godine kasnije njegovoj porodici stigla depeša da je umro od tuberkuloze.
Srednji sin Aleksandar, heroj heroj Prvog svetskog rata i balkanskih ratova u činu majora pridružio se Draži Mihailoviću na Ravnoj gori. Stradao je jer se predao Nemcima rekavši da je on Draža Mihailović. Nemci su ga odveli u zatvor Valjevo i kada su shvatili ko je on i da ima pola nemačke krvi, ponudili su mu život ali pod uslovom da radi za njih.
Vojvoda Živojin Mišić i njegova supruga Nemica Lujza imali su šestoro dece, tri sina: Radovana, Aleksandra i Vojislava i tri kćeri: Eleonoru, Olgu i Anđeliju.