Od malena sam shvatila da sam drugačija. Debela sam. U osnovnu školu sam nosila samo helanke, jer nisam mogla da obučem suknjie, haljinice i farmerke, kao i ostale devojčice. To me je sve veoma povređivalo, želela sam da budem poput ostale dece...
Tokom odrastanja su mi govorili da ću morati mnogo voditi računa o svojoj kilaži, kako bih mogla da pronađem dečka, ili se verovatno neću ni udati. Da ne spomijem zadirkivanje svojih vršnjaka. Šta mislite, kako su te reči uticale na jednu tinejdžerku?
To me je navelo da razvijem užasan odnos sa svojim telom i hranom u mladosti i nikada nisam razumela zašto.
Da ne spominjem da me niko nije shvatao ozbiljno kada sam pokušala da potražim pomoć - rečeno mi je da zaista nemam problema.
Toksična kultura ishrane i jo-jo dijeta do izgladnjivanja pre jednog sata intenzivnog kardio treninga doveli su me do ovog. Da se borim sa sobom i svim psihičkim preprekama. I zbog čega? Da bih udovoljila nekome?
Pominjem ove stvari, jer su se meni desile. Ovo su moja iskustva i zato niko neće moći da ih potkopa. Tokom kovid-19 pandemije, odvojila sam mnogo vremena da razmislim o sebi i da slušam sebe. Ono što sam naučila je da je sa mnom sve u redu. Što se tiče zdravlja, mogla bih da smršam i verovatno bi mi bilo bolje.
Međutim, zbog oblika mog tela, i da smršam, opet bih se smatrala “velikom” ili “zaobljenom”, i to je u redu. Plus size nije uvreda, a mršavost nije kompliment. Povećanje telesne težine nije uvreda, a gubitak težine nije kompliment.
Moe telo nije tvoje tlo za rat. Nemaš pravo da mi govoriš kako bi moje telo trebalo da izgleda. Zadovoljna sam onim što moje telo može i za šta je sposobno.
Ako ste mršavi, imate privilegije koje debeli ljudi nemaju. Možete imati momka (ili djevojku), možete dobiti glavnu ulogu u mjuziklu, prema vama se postupa drugačije – i bolje – od nekoga ko je debeo. Stigma oko težine koja postoji na ovom svetu stvorilo je niko drugi do naše društvo.
Vreme je da zaista stanemo i razmislimo o tome ko je zaista dozvolio da se desi stigma. Naravno, mediji i modna industrija su podstakli ovaj ideal, ali društvo je ono koje je preuzelo ovu ideju i potrčalo za njom. A mi možemo bolje.
Tako sam i ja preokrenula stvari u svoju korsit. Postala sam manekenka za odevne predmete koji su namenjeni punijim damama! I zaista uživam u tome. Uspevam polako da se rešavam svih stega koje su nastajale godinama u mojoj glavi...Nismo svi isti, u tome je i čar, ali zato bi trebalo svakoga da prihvatimo baš onakvog kakav jeste, bez podsmeha i ruganja.
Nije u redu osuđivati i povređivati nekoga, jer to nije tvoja definicija lepote.
Pred nama je dug put, pre nego što budemo živeli u društvu koje u potpunosti prihvata jedni druge, ali neka 2022. godina bude novi početak! Počnimo još danas!
