Mihail Bulgakov, ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj, sada je na spsiku imena najvećih svetskih književnika, a njegove knjige su i više nego aktuelne. Mada, njegov život su pratili brojni tračevi i ekscentričnost.
Nkea njegova dela sigurno znate, ali njegov žtivotni vek je bio ispunjen brojnim zanimljivm, i ne tako poznatim, stvarima.
Bulgakov ne dolazi iz bogate porodice. Rodio se 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu. Imao je još tri sestre i dva brata.
ZVARŠIO MEDICINU, SA PISANJEM POČEO SPONTANO
Pre studija je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju. Potom se upisao na medicinski fakultet "Taras Ševčenko" Kijevskog univerziteta. Za medicinu se odlučio, jer su na njega uticala dva rođaka koji su bili doktori. Bio je veoma uspešan strudnet. Kada je Prvi svetski rat stigao u Rusiju, mladi Bulgakov je mobilisan, kako bi spasavao živote u vojnoj bolnici. Takođe, radio je kao vojno lekar i za vreme građanskog rata u Rusiji. Posle rata započinje i privtanu praksu venerologa.
Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama članak "Buduće perspektive". U to vreme oboleo je od tifusa. Zbog bolesti koje su ga snašle, preselio se kasnije u Moskvu gde se posvetio pisanju. Pera se latio tek u tridesetim godinama.
MORFIJUM I ZAVISNOST
Bulgakov je prvi put morfijum koristio u medicinske svrhe. Tokom jedne operacije se inficirao, zbog čega je trpeo jake bolove. Kako bi olakšao te bolove, 1917. počinje da uzima morfijum, prvobitno da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije. Njegovo uzimanje postalo je redovno. Ovo iskustvo mu je poslužilo kao inspiracija za roman ,,Morfijum’’. Međutim, za razliku od glavnog junaka u romanu, Mihail je uspeo da se ivuče iz kandži zavisnosti.
ZABRANE
Bulgakova je odlikovala velika hrabrost i nije se plašio da iznosi svoja mišljenja i stavove. Tako se krajem septembra 1921. Bulgakov preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama i časopisima. U to vreme je objavio pojedina dela u berlinskim novinama "Nakanune" Od 1922. do 1926. u novinama "Gudok" je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova. Dok je član Sveruskog saveza pisaca postao 1923. godine.
U oktobru 1926. je u MHAT - u, sa velikim uspehom, održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Međutim u isto vreme se u Sovjetskoj štampi širila intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava "Zojkin Stan", a dok je putovao sa suprugom po Kavkazu, u Moskvi je premijero prikazana 1928. godine predstava "Grimizni otok".
Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog "Majstor i Margarita", koji se smatra jednim od remek-dela 20. veka.
Do 1930. dela ruskog pisca su prestala da se izdaju, a pozorišni komadi povlačeni su se repertoara pozorišta. Bila su zabranjena izvođenja komada "Beg", "Zojkin stan", "Grimizno ostrvo", "Dani Turbinovih".
U januaru 1932. Staljin je ponovo dozvolio izvođenje predstave "Dani Turbinovih", i do rata se više nije zabranjivala. Posle članka u "Pravdi", Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo da radi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac.
"PSEĆE SRCE" I HAPŠENJE
Jedan od svojih kultnih romana "Pseće srce", predstavio je čitajući ga pred publikom i prijateljima piscima. Kako to i nije naišlo na odobravanje, na skupu su bili i pripadnici policije. Zaključak je bio da je roman usmeren protiv svih uverenja i ideologije komunizma, zbog čega je obavljen pretres u njegovom stanu i konfiskovana jedina dva primerka rukopisa. Uspeo je Bulgakov da povrati svoje rukopise, ali je na snazi ostala zabrana objavljivanja. Verovali ili ne, prvi put roman je objavljen tek posle 60 godina, dugo nakon njegove smrti.
ZAPALJEN PRVI PRIMERAK RUKOPISA MAJSTOR I MARGARITA
Mihail Bulgakov je na romanu "Majstor i Margarita" radio 12 godina. Početkom tridesetih odlučio je da spali kompletan rukopis, a ideja se vezuje za dvadesete godine. Zanimljivo je da lik Majstora, jedan od glavnih, nije postojao u prvoj verziji. Pisanju ovog remek-dela vratio se 1932. godine, kada nastaju legendarni likovi Majstor i Margarita. Na rukopisu je radio do samog kraja života. Poslednje redove je diktirao svojoj supruzi Jeleni, koja je sve kompletirala i objavila.
PO STVARNIM LIKOVIMA JE PISAO
Inspiraciju za knjige i likove Bulgakov je nalazio u stvarnom svetu. Ljudi iz njegovog okruženja dobili su mesta u romanima. U kultnom ,,Majstoru i Margariti’’ za ženski lik poslužila je njegova treća supruga Jelena. Kuća u romanu ,,Bela garda’’ identična je onoj u kojoj je živeo u Kijevu tokom mladosti.
Jedan zanimljiv detalj u tom opisu izludeo je kasnije vlasnike stana. Elem, vođeni romanom, očajnički su pokušavali da pronađu sef smešten iza zidova i kompletno su razrušili kuću kako bi se dokopali blaga. Međutim, taj sef u realnom životu nikada nije postojao.
ŽENIO SE TRI PUTA, ZA NOVAC NIJE MARIO
Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No, novac im je brzo nestajao, budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo da štedi. Ako bi mu se prohtelo da potroši poslednje rezerve novca na taksi, bez razmišljanja bi to učinio.
Ljubov Jevgenjevnu Belozersku upoznao je 1924. godine, a već naredne je postala njegova druga žena. Međutim, ni to nije potrajalo.
Bulgakov 1929. godine upoznje Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegova treća i ujedno poslednja žena.
PRERANA SMRT
Pisac je umro je u četrdeset i osmoj godini. Otkazali su mu bubrezi, a te poslednje godine bile su bolne i teške. Nije bio u mogućnosti da piše, jer je počeo da gubi vid. Postoje indicije da se vratio morfijumu, jer je svim snagama pokušavao da završi rukopis ,,Majstor i Margarita’’.
