Na slici u ovom tekstu je zabeležen jedan od najneverovatnijih trenutaka medicine. Naime 1922. godine na Univerzitetu u Torontu, naučnici su otišli u bolničko odeljenje s decom koja su bila u komi i umirala od dijabetičke keto-acidoze.
Zamislite sobu punu roditelja koji sede kraj kreveta i čekaju neizbežnu smrt svog deteta. Naučnici su išli od kreveta do kreveta i ubrizgavali deci novi prečišćeni ekstrakt - insulin.
Kada su poslednjem detetu ubrizgali insulin, prvo dete kojem su ubrizgali se probudilo iz kome. Jedno po jedno, sva deca su se budila iz dijabetske kome.
Soba smrti i mraka postala je mesto radosti i nade. Zahvaljujući doktorima Bantingu i Bestu, koji su zbog svog otkirća insulina naredne godine dobili Nobelove nagrade u oblasti fiziologije i medicine.
Pre nego što je Banting počeo da spašava živote insulinom, bio je doktor za vreme Prvog svetskog rata u kanadskoj vojsci. U bici kod Kambreja, uprkos povredama koje je zadobio, uspeo je da pomaže drugim muškarcima 16 sati, sve dok ga drugi doktor nije zaustavio. Bio je nagrađen i 1919. godine za herojstvo.
