Pa, otkrićemo vam jednu tajnu, ove dve konkretne naširoko poznate istorijske „činjenice“ nisu uopšte tačne. To svakako nisu jedine istorijske zablude u koje ljudi veruju, a o ovim i drugim popularnim neistinama o ljudima i događajima iz prošlosti reći ćemo nešto više u narednim redovima…
Zabluda #1: Kristofer Kolumbo je teško prikupio novac za svoju ekspediciju jer su ljudi verovali da je Zemlja ravna ploča
U 1492. godini, kada je italijanski moreplovac prvi put stigao u Novi svet, ljudi su već neko vreme znali da je Zemlja okrugla, a tadašnje procene njene veličine nisu puno odstupale od tačne brojke. Prava istina je da su finansijeri bili skeptični prema Kolumbovoj tvrdnji da može da stigne do Indije ploveći ka zapadu, jer su verovali da između Evrope i Azije sigurno postoji još jedan kontinent.
Zabluda #2: Egipatske piramide su izgradili robovi
Druga supruga engleskog kralja Henrija VIII Tjudora, Ana Bolen, pogubljena je 19. maja 1536. godine jer je navodno počinila preljubu, i to sa petoricom muškaraca! Optužba je u stvari bila nameštena jer je kralj želeo da je se otarasi zbog toga što mu nije rodila muškog potomka. U međuvremenu se proširilo i verovanje da je kraljica imala šest prstiju na jednoj ruci. Ova tvrdnja je istorijski neodrživa jer bi u to vreme ljudi mislili da se bavi vradžbinama ako bi imala neku takvu fizičku abnormalnost i Henri VIII je sigurno ne bi izabrao za suprugu.
Zabluda #4: Kleopatra je bila velika lepotica
Poslednja kraljica Ptolomejske dinastije u Egiptu nije bila nikakva zavodnica kojoj muškarci ne mogu da odole zbog njene neverovatne lepote. Budući da je poticala iz veoma incestoidne porodice, ona nije ni imala šansu da izgleda naročito atraktivno. Prema navodima istoričara iz antičkog doba, Kleopatra jeste bila lepša od drugih članova svoje porodice, ali je naklonost moćnih Rimljana kao što su Gaj Julije Cezar i Marko Antonije pre svega stekla zahvaljujući svojoj inteligenciji i manipulativnosti.
Zabluda #5: Napoleon je bio veoma nizak
Mnogi ljudi u Evropi u 19. veku imali su pregršt razloga da mrze francuskog generala, prvog konzula, a kasnije i cara, Napoleona I Bonapartu. To, međutim, nije jedini razlog zašto je među stanovnicima Starog kontinenta, ali i celog sveta, postalo uvreženo mišljenje da je on bio posebno nizak. Razlog raširenosti ovog istorijskog mita leži u činjenici da se on uglavnom pojavljivao u javnosti sa članovima svoje imperijalne garde, u čijem sastavu su uglavnom bili visoki muškarci.
Njegovoj reputaciji „besnog malog čoveka“ doprineli su i novinari u Velikoj Britaniji, koji su ga često opisivali ovim rečima tokom sukoba između dve zemlje. Istoričari danas veruju da je Napoleon bio visok 168 cm, što je početkom 19. veka bilo za oko 1 cm iznad francuskog proseka.
