Život i smrt Grigorija Jefimoviča Raspućina obavijeni su brojnim neverovatnim pričama. Te priče učinile su ga jednom od besmrtnih figura ruske istorije.
Seksualno devijantni iscelitelj, mistični vrač i "ludi" monah, Raspućin je tokom života bio i kritikovan i poštovan.
Pročitajte pet mitova o legendarnom sibirskom "svetom čoveku":
Mit 1: Imao je mistične moći
Rođen u porodici seljaka u malom selu u zapadnom Sibiru, Raspućin se veoma rano okrenuo religiji. Još dok je bio dete, među lokalnim stanovništvom se pričalo da Raspućin ima dar.
Uprkos tome što se oženio i imao nekoliko dece, napustio je porodični život u potrazi za verskom prosvećenošću. Nakon nekoliko godina lutanja i verskog učenja, Raspućin je završio u Sankt Peterburgu, sedištu kraljevske vlasti. Od usta do usta, priča o Raspućinu je stigla i do cara Nikolaja II i njegove supruge, carice Aleksandre.
Očajnički želeći da pronađu lek za hemofiliju od koje je patio njihov sin, jedne noći pozvali su Raspućina. Nakon sastanka dečaka i čudotvorca, izgledalo je kao da dečak više nema problem sa krvarenjem - što je pripisano čudu.
Međutim, neki istoričari, poput Pijera Gilarda, smatrali su da je problem sa krvarenjem verovatno prestao kao rezultat Raspućinovog insistiranja da prestanu da mu daju aspirin (leka koji razređuje krv), a ne nekakvih "mističnih moći".
Ipak, carica je bila zadivljena i pozvala je Raspućina da bude njen savetnik.
Mit 2: Seksualno devijantno ponašanje
Priče o Raspućinovom neprimerenom seksualnom ponašanju počele su vrlo brzo da se šire dvorom. Njegovo ekscentrično ponašanje, opijanja i česte posete bordelima - sukobljavali su sa njegovom pobožnošću.
Prema mišljenju nekih istoričara, koji veruju da je Raspućin možda bio član ili da je na njega uticala religijska sekta Klisti, takvo grešno ponašanje ga je približavalo Bogu.
Međutim, iako se često zabavljao u salonima, ne postoje dokazi koji ukazuju na to da je Raspućin imao tajnu vezu sa ruskom caricom, kao ni seksualne odnose sa njenim ćerkama.
Slično kao i druge stvari vezane za njegov život, i ponašanje na ovom polju života je preuveličano - a onda posle Februarske revolucije 1917. - ulepšavano od strane neprijatelja carske porodice.
NE PROPUSTITE
Mit 3: Bio je vladar iz senke
Zbog njegovog stalnog prisustva na kraljevskom dvoru, počele su da se šire glasine kako su car i carica marionete u rukama Raspućina. Aleksandrina privrženost Raspućinu, zbog očiglednog poboljšanja stanja njenog sina koje se desilo od trenutka kada je on došao na dvor, samo je hranila ove glasine.
Istina je da je on zaista povremeno nudio vojne savete ali njegove ideje se nikada nisu pokazale korisnim za rusku vojsku ili cara Nikolaja lično. Šta više, nakon što je po savetu Raspućina i carice, car Nikolaj lično preuzeo kontrolu nad vojskom 23. avgusta 1915. godine, postao glavni krivac za poraze na bojnom polju.
Mit o vladaru iz senke se približio istini samo u peridu, kada je carica umesto cara koji je bio na bojnom polju, preuzela vlast u državi. Dok je ona bila na čelu, Raspućin je, kao njen blizak savetnik, iskoristio priliku da za crkvene i druge javne službenike postavi ljude po njegovoj volji.
NE PROPUSTITE
Mit 4: Bilo ga je nemoguće ubiti
Raspućinovo ponašanje i uticaj bili su simbol svega negativnog u tadašnjoj ruskoj politici i društvu. I pre nego što je konačno bio ubijen, nekoliko puta je izbegao smrt.
U junu 1914. godine, jedna prosjakinja ga je ubola u stomak, tvrdeći da je zavodio nevine. Raspućin se od ovoga potpuno oporavio, iako je nakon incidenta izgubio mnogo krvi i bio blizu smrti.
Dve godine kasnije, grupa plemića predvođena čovekom po imenu Feliks Jusupov planirala je da se otarasi svetog čoveka jednom zauvek. Tridesetog dana decembra 1916. godine Jusupov je pozvao Raspućina u svoj dom na večeru, na kojoj je bila još nekolicina ljudi. Posle obilnog obroka, koji je uključivao vino i dezert pun otrova, Raspućin nije pokazao nijedan znak da otrov deluje na njega.
Muškarci su zatim počeli da pucaju u Raspućina, koji je, prema legendi, i dalje disao, a umro je tek nakon što je bačen u ledenu reku da se utopi.
Izveštaji obdukcije, rađen godinama kasnije, pokazao je da u Raspućinovoj krvi nije bilo otrova, a da je umro od metka koji ga je pogodio u glavu.
Mit 5: Vaskrsao je iz mrtvih
Slično kao i priča o njegovom životu, i o njegovoj smrti pisane su legende. Prema jednoj, nakon što je Raspućinovo otrovano i metkovima izrešetano telo isplivalo je na površinu, primetila ga je grupa prolaznika i izvukla na obalu. Navodno, on je tada još uvek disao.
Međutim, istina je da, nakon što je Raspućinovo već beživotno telo bačeno u reku Malaja Nevka, policiji bilo potrebno nekoliko dana da ga pronađu jer je voda bila zamrznuta.
Car Nikolaj se 15. marta 1917. godine odrekao ruskog prestola. Sledeće godine boljševici su eliminisali poslednje ostatke dinastije Romanov. Ali mitovi o Raspućinu su ostali.
Nekoliko istoričara smatra da je Raspućinov uticaj zaista odigrao važnu ulogu u preziru koje je narod osećao prema kraljevskoj porodici.
Priča o Raspućinu je jedna od onih koje pokazuju da mitovi često postanu važniji od istine.
