Opsenar, "seks mašina", svetac, "reptil", Grigorije Raspućin skončao je pre 105 godina. Ubili su ga ruski plemići kojima se nije dopao uticaj koji je mistik iz Sibira imao nad porodicom cara Nikolaja II.
Ko je bio Raspućin?
Pošto nije uspeo da se zamonaši, Grigorije Jefimovič Raspućin je postao lutalica i na kraju je, zahvaljujući navodnim isceliteljskim moćima, dospeo na dvor cara Nikolaja II. Poznat kao prorok, postao je miljenik Nikolajeve žene Aleksandre Fjodorovne, ali je njegov politički uticaj zapravo bio mali. U jeku ruske revolucije doživeo je brutalnu smrt 1916.
Rani život
Rođen u sibirskoj seljačkoj porodici oko 1869. godine, Raspućin nije školovan i verovatno nikada nije naučio da čita i piše. Kada je bio momčić, neki ljudi iz njegovog sela govorili su da poseduje natprirodne moći, dok su drugi govorili da je ekstremno okrutan.
Jedno vreme se verovalo da njegovo ime "Raspućin“ na ruskom znači "razuzdani“. Istoričari sada veruju da je "Rasputin“ značilo "gde se susreću dve reke“, fraza koja opisuje oblast u blizini mesta gde je rođen u Sibiru.
U manastir Verhoture u Rusiji ušao je sa namerom da se zamonaši, ali je ubrzo otišao, verovatno da bi se venčao. Sa 19 godina oženio se Proskovijom Fjodorovnom, a kasnije su dobili troje dece (dvoje umrlo ubrzo nakon rođenja). Međutim, u svojim ranim dvadesetim, Raspućin je napustio svoju porodicu i otputovao u Grčku i Bliski istok, odlazeći nekoliko puta na hodočašće u Svetu zemlju.
Prijatelj carske porodice
Godine 1903. lutanja su ga dovela Sankt Peterburg, gde je stigao sa reputacijom mistika i iscelitelja verom. Dve godine kasnije, upoznali su ga sa ruskim carem Nikolajem II i njegovom ženom Aleksandrom Fjodorovnom, koji su tražili pomoć za svog bolesnog sina Alekseja. Raspućin je brzo stekao njihovo poverenje tako što je naizgled "izlečio" dečaka od hemofilije. To "čudo" mu je donelo strastvenu podršku carice.
Između 1906. i 1914. godine, razni političari i novinari su koristili Raspućinove veze sa carskom porodicom da potkopaju kredibilitet dinastije i poguraju reformu.
Raspućin je pomogao njihovim naporima tvrdeći da je caričin savetnik, a u štampi su se pojavili izveštaji o njegovom raskalašnom i lascivnom ponašanju, što je pojačalo prezir među državnim zvaničnicima.
Optuživali su ga da je caričin ljubavnik i "seks mašina", narod je bio podeljen - jedni su verovali da je svetac a drugi "reptil" kako ga je nazvao tadašnji reformatorski premijer Petar Stolipin.
U stvarnosti, Raspućinov uticaj u to vreme bio je ograničen na brigu o Aleksejevom zdravlju.
Po izbijanju rata 1914. godine, nastala je histerija zbog "mračnih sila oko trona". Nikolaj II preuzeo je komandu nad ruskom vojskom 1915. godine, a Aleksandra se bavila unutrašnjom politom.
Uvek na strani Raspućina, smenjivala je ministre za koje se govorilo da su sumnjičavi prema "ludom monahu“. Vladini zvaničnici su pokušali da je upozore na Raspućinov neprimeren uticaj, ali je ona nastavila da ga brani, ostavljajući utisak da je njen najbliži savetnik.
Poklonici saveza Rusije sa Francuskom, željni da vide Nemačku vojno poraženu, sumnjali su da je Raspućin podrivao rusku spoljnu politiku.
Pad
U noći 29. decembra 1916, grupa zaverenika, uključujući carevog rođaka, velikog kneza Dmitrija Pavloviča i princa Feliksa Jusupova, pozvala je Raspućina u Jusupovu palatu i napojila ga vinom i kolačima sa cijanidom.
Iako se Raspućin na kraju prilično napio, izgledalo je da otrov nije imao efekta. Zbunjeni, ali ne i obeshrabreni, zaverenici su konačno upucali Raspućina više puta, a zatim su ga umotali tepih i bacili u Nevu, gde je otkriven tri dana kasnije.
Pred smrt, Raspućin je poslao pismo Nikolaju upozorivši ga da će, ako ga ubiju vladini zvaničnici, celu carsku porodicu pobiti ruski narod.
Njegovo proročanstvo se obistinilo 15 meseci kasnije, kada su cara, njegovu ženu i svu njihovu decu ubili tokom Ruske revolucije.
NE PROPUSTITE
(Stil.kurir.rs)
