Zapadna meksička država Sinaloa dom je najmoćnijeg i najkrvavijeg narko kartela u zemlja.
Novac koji se tu obrće ostavio je neizbrisiv trag na odnosu između „narkosa" (narko dilera) i mladih žena - i pokrenuo lokalnu opsesiju plastičnom hirurgijom.
Na stolu klinike u gradu Kuliakanu, doktorka Rafaela Martinez Terasas ima hrpu prijava potencijalnih klijenata - žena koje žele da se operišu.
Većina traži operativne zahvate povezane s onim što je postalo poznato kao „narko estetika".
„Uži, definisaniji struk. Širi kukovi sa većom zadnjicom. I ako govorimo o grudima, obično su velike", kaže Martinez.
Žena s ovom hiper-feminiziranom, karikiranom siluetom često se u Meksiku naziva la bučona - naročito ako još voli i luksuznu, dizajnersku robu i ima ljubavnika narko dilera.
„Prosečno godište mojih pacijentkinja je između 30 i 40. Ali često mi dođu i mnogo mlađe žene - čak i maloletnice ispod 18 godina", kaže doktorka.
„One se nadmeću među sobom - koja ima najbolje telo ili najtanji struk."
Žene i tinejdžerke nekad dođu na pregled sa majkama ili prijateljicama. Druge dolaze sa muškarcem ili same.
„Često dođu sa dečkom koji plaća zahvat. A razni muškarci me pozovu i kažu: 'Hej, doktorko - poslaću vam devojku koju treba da operišete.'"
„Jedan čovek me je pozvao i rekao: 'Doći će vam jedna od mojih devojaka. E sad, doktorka, znate šta ja volim. Ne slušajte šta ona govori - zato vas plaćam'", kaže Martinez.
„Rekla sam mu da raspravi to s njom, jer kad je pacijentkinja u mojoj operacionoj sali, ona donosi odluke."
Šta je „la bučona"?
Poreklo izraza je sporno, ali on se koristi da opiše izgled koji podrazumeva hirurški izmenjeni stas nalik peščanom satu, luksuznu odeću i skupe asesoare. Narko dileri preferiraju devojke koje su la bučona - ali mnoge žene koje preuzmu ovaj stil rade to naprosto zato što je moderan, a ne zato što imaju neke veze s trgovinom droge. Imidž Kim Kardašijan nekad se naziva la bučona.
Ovaj čovek poslao je možda tridesetak žena Rafaeli Martinez na operaciju. Po ceni od 6.500 dolara po liposukciji, zahvati nisu jeftini.
Isplata se često obavlja u gotovini.
„U ovim slučajevima novac naravno potiče od trgovine drogom", kaže Martinez. „Nekada sam sebi govorila: 'To definitivno nije dobro.' Sada nisam promenila mišljenje, ali prosto više ne razmišljam o tome toliko pred operaciju. To je zato što privreda ovde u Sinaloi - restorani, kafići, bolnice - zavise od trgovine drogom."
Martinez se trudi da posavetuje žene čije operacije plaća njihov ljubavnik.
„Pitam pacijentkinju da li pristaje na hirurški zahvat koji on želi da bude izveden na njoj. Nekad one kažu: 'U redu je, šta god on želi.' A ja im objasnim da posle nekog vremena on više neće biti njihov dečko, ali njima će to telo ostati do kraja života. I zbog toga moraju da odaberu ono što one žele - a ne ono što on želi."
U sali za pregled, doktorka viđa dokaze poluugovorenih, često privremenih veza između muškaraca i žena. To su intimni odnosi u Sinaloi koje oblikuje - neki bi rekli izobličuje - trgovina drogom.
„Za narkosa je veoma važno da ima prelepu ženu kraj sebe… To je prototip", kaže Pedro (nije mu pravo ime). Pedro je impozantno građen muškarac u tridesetim koji želi da ostane anoniman. On sebe opisuje kao ličnog trenera i kreće se u krugovima trgovine drogom u Sinaloi.
„Muškarci se takmiče među sobom oko žena. Vaša supruga će biti neko ko će ostajati kod kuće i starati se o vašoj deci. Druge žene koje imate više su kao trofeji."
Supruga narkosa
Ema Koronel Aispuro, supruga ozloglašenog bivšeg šefa kartela Sinaloa Hoakina Guzmana zvanog El Čapo, izjasnila se krivom u junu u Vašingtonu na optužbu da je učestvovala u planovima za rasturanje droge i po raznim drugim tačkama optužnice.
Ona je navodno upoznala Guzmana kao tinejdžerka na izboru za mis u Durangu, u Meksiku, 2007. godine, i toga dana pristala da se uda za njega.
A tu je na delu i nešto još primarnije.
„Muškarci su motivisani požudom - za velikom zadnjicom i velikim grudima. Više od svega je to požuda", kaže on.
Pedro je platio estetski zahvat za dve žene.
„Možda vam neko koga znate kaže: 'Moja prijateljica želi da uradi grudi, ili zadnjicu, ili da popravi nos. Traži sponzora.' I ako privlači muškarca, onda će on biti njen sponzor ili kum", kaže on.
I dođe do sporazuma.
„Onda žena kaže: 'U redu, moje telo je tvoje na šest meseci ako platiš operaciju'", kaže Pedro.
A ovi neformalni ugovori ne moraju da se tiču samo operacije.
„Često ako žena nije ćerka nekog ko je imućan traži dečka koji može da je izdržava", kaže on. „I zato sporazum može da se tiče stvari kao što su kola, kuća, gotovina ili luksuzne stvari."
U Sinaloi, gde je siromaštvo ogromno a život težak kao posledica prisustva brojnih naoružanih grupa, „kum" može da obezbedi ženi ne samo udobnost, već i zaštitu. To je tražila Karmen (ponovo, nije njeno pravo ime) kad je sklopila pakt sa jednim narkosom. Ona živi u Kuliakanu, najvećem gradu u Sinaloi, ali potiče iz siromašnog, ruralnog kraja, gde je kao dete često bila gladna.
„Želela sam život koji moja porodica nije mogla da mi priušti zbog siromaštva", kaže ona. „I kad sam imala 16 godina, rekla sam majci da ću početi da živim sama.
NE PROPUSTITE
Sećam se da je moja baka rekla: 'Ali ti si još samo dete, šta ćeš da radiš?'
„A ja sam na to rekla: 'Imam ruke i noge, inteligentna sam, mogu da radim.'"
Karmen se preselila u Kuliakan i odsela kod jedne od mnogih porodica povezanih sa organizovanim kriminalom. Ali u toj kući ona je bila seksualno napastvovana. Karmen je rizikovala i poverila se muškarcu kog je upoznala.
„On je video da sam veoma uplašena i rekao mi: 'Uzmi moj broj.'Smogla sam hrabrosti da napustim tu kuću i stupila u kontakt s njim."
Veza je postala seksualna.
„Rekao mi je: 'Ti si devojka, sama si i nema ko da te štiti u Kuliakanu, opasnom gradu.' Rekao mi je: 'Ja ću biti tvoj kum.' I zato ga viđam kad god on poželi da me vidi i svi njegovi ljudi znaju ko sam. Mogu da idem gdegod želim po Kuliakanu i osećam se zaista zaštićeno i kao da ništa ne može da mi se desi."
Ona ne zna koliko drugih žena ima sličan odnos s istim čovekom. Karmen je hrabra i odlučna. To je mlada žena koja sanja da ide na fakultet i otvori vlastitu firmu, i ona je shvatila da je način da ostvari svoje ciljeve u Sinaloi da pristane na hirove muškarca za kog zna da je i izuzetno opasan.
„Nisam prestala da ga se plašim. Kad ga sretnem, priča se o mafiji, o poslovima - to me plaši", kaže ona. „Trudim se da zaboravim sve što sam čula i videla, zato što to može da vas uvali u neprilike… Možda moj zaštitnik nije loš, ali je radio neke loše stvari. I možda ne želi da mi naudi, ali može da učini da nestanem bilo da je loš ili ne."
Karmen je pod pritiskom svog narko-kuma da se podvrgne operaciji kako bi transformisala svoju sitnu figuru. Do sada je uspevala da izbegne da je odvede u doktorsku sobu za pregled.
„Mislim da su žene koje se podvrgnu operaciji nesigurne i možda ih više zanima od mene da postanu kao la burčona", kaže ona.
"Neke žene posežu za štetnim podstrekivačima apetita kako bi bile „vitke, ali sa oblinama".
Opsesija narko kulture plastičnom hirurgijom prenela se i na šire društvo Sinaloe. Bilbordi koji reklamiraju hirurge i njihovu robu mogu da se vide svuda po Kuliakanu, ubeđujući potencijalne mušterije da mogu da plate na kredit ako nemaju pri ruci gotovinu. Nije neuobičajeno za tinejdžerku da dobije nove grudi ili da promeni oblik nosa za rođendan ili kao božićni poklon. Čak se i muškarci podvrgavaju zatezanju i liposkuciji.
Dženet Kvintero, koja vodi veliki frizerski salon, imala je do sada više od 20 operativnih zahvata.
„Volim to. Za ženu, operacija je najlepša stvar na svetu - mogućnost da promenite sve što vam se ne dopada u vezi sa vašim telom", kaže ona. „U svojim dvadesetim, bila sam žena sa najvećom zadnjicom u čitavoj Sinaloi! Želela sam da budem kao druge žene."
Ona kaže da se sada moda menja - neke žene smanjuju grudi i zadnjice.
Ali Gabrijela (takođe nije njeno pravo ime), 38-godišnja samohrana majka koja vodi vlastitu firmu, nije među njima.
Ona je veoma zadovoljna izrazito ženstvenim oblinama koje je sama platila nakon raskida veze. Ti zahvati su pojačali njeno samopouzdanje, kaže ona, iako možda još nisu pomogli da privuče novog partnera kog traži.
Iako mnoge žene u Sinaloi prolaze kroz fazu želje da budu devojke narkosa, kaže Gabrijela, ona sad za sebe želi drugačijeg muškarca - „nekoga ko je pametan, radan i veran."
Ali te osobine bi mogle da budu retke u Sinaloi.
„Vrlo je normalno za muškarca da ima tri ili četiri žene, kao i još neke druge devojke. To je deo kulture", kaže Gabrijela filozofski. „I ono što sam viđala vremenom je da muškarci postaju besramniji. Žene to trpe dok god su finansijski izdržavane - kad je nešto daleko od očiju, daleko je i od srca."
Narko kultura izrodila je ideju da su žene posed „u vlasništvu" muškarca, kaže Marija Tereza Guera, pravnica koja je provela decenije boreći se za prava žena u Sinaloi.
A to isto tako povećava rizik od nasilja nad ženama, smatra ona, bilo da je nasilje poteklo od narko ljubavnika ili njegovih neprijatelja.
„Žene su već ubijane zato što su bile partnerke trgovca drogom ili ako muškarac misli da je bio izdan. Narkosi tako šalju poruku da žena pripada njima", kaže Guera.
U Sinaloi se ubije dvostruko više žena vatrenim oružjem nego u drugim meksičkim državama.
„U Kuliakanu imamo visoku stopu nasilja i svireposti prema ženama - njihova tela su pronađena mučena i spaljena", kaže Guera.
„Sećam se slučaja jedne mlade žene - njen dečko je bio narko. Platio je za njen estetski zahvat. Kad je ubijena, njene ubice su joj pucale u grudi i usne - delove tela u koje je narko uložio novac."
Koliko je lako za ženu da kaže: „Ne" jednom narku?
„Znam žene koje žele da raskinu sa trgovcem drogom, ali to je komplikovano", kaže Guera.
„Vlasti i dalje ne žele da se pozabave problemom narko kulture. Ne postoji ozbiljna borba protiv organizovanog kriminala - i dalje je na snazi saučesništvo. Narkosi su ti koji su zaštićeni, a ne žene."
Karmen, koja je ušla u opasnu vezu sa visokim pripadnikom kartela, možda nije do kraja toga svesna. Ili makar odbija da razmišlja o tome. I ne zna koliko će još dugo uspevati da odoli njegovim navaljivanjima da poseti hirurga kako bi uvećala grudi ili zadnjicu.
„Za sada se prema meni ponaša kao prema boginji", kaže ona.
Možda. Ali u Sinaloi ne smete da se zamerite muškarcima s oružjem, piše BBC.
