Analiz Mihel je do svoje 16. godine bila simpatična, pričljiva devojčica, ni po čemu drugačija od svojih vršnjakinja. A onda je počela da doživljava "napade" koji će kasnije, zahvaljujući verskom fanatizmu njenih roditelja, biti protumačeni kao napadi demona. Priča o njenom životu i smrti poslužili su kao inspiracija za više filmova o egzorcizmu, ali i kao opomena na to koliko pogubno može biti okretanje leđa lekarima zbog religije.
Aneliz je rođena 1952. godine u Nemačkoj u strogoj katoličkoj porodici. Bila je veoma religiozna i zajedno sa porodicom je dva puta nedeljno išla na misu u crkvu. Sve do svoje 16. godine, bila je vesela i simpatična devojka. A onda je doživela prvi u nizu epi-napada. Istog dana je tokom večeri rekla roditeljima da se oseća kao da je nešto pritiska odozgo i ne da joj da se pomeri. Ubrzo nakon toga, usledio je drugi napad i Aneliz je otišla kod doktora - gde joj je dijagnostikovan jedan tip epilepsije.
Pored epi-napada, devojka je imala i psihološke probleme, zbog čega je 1970. godine smeštena u psihijatrijsku bolnicu. Tu je počela da doživljava još intenzivnije napade i da priviđa lice đavola u različitim periodima dana. Doktori su joj, uvidevši da joj se stanje pogoršava, dali drugu vrstu lekova, koja se koristi za lečenje različitih vrsta psihoza, uključujući i šizofreniju. Godine su prolazile i njeno stanje je postajalo sve gore i gore - počela je da čuje glasove i doživljava halucinacije, najčešće tokom molitve. Sredinom 1973. godine zaključila je da joj psihijatri ne pomažu i, budući da je bila izuzetno religiozna, sve svoje probleme je pripisala đavolu.
Ona i njeni roditelji su postali ubeđeni da je Anelize zaposeo demon i da je jedino rešenje - egzorcizam. Počela je da priviđa da ne može da bude u blizini religijskih objekata, posebno krsta, što je još više učvrstilo stav porodice Mihel da njihovo dete napada đavo.
Međutim, sveštenici kojima se porodica isprva obratila nisu bili voljni da izvedu ovaj ritual jer im devojka nije delovala kao da joj je potreban pop, već doktor. Uputili su ih na dalje psihijatrijsko lečenje. U novembru 1973. godine, Mihel je počela da uzima novu terapiju koja se sastojala od lekova za stabilizaciju raspoloženja i antipsihotika.
Ipak, stanje se samo pogoršavalo. Aneliz je postajala sve mršavija i sve agresivnija. Počela je da pije sopstveni urin i da jede inekte. Počela je da propada i fizički i psihički.
Početkom 1975. godine, Anelize i njena porodica su našli sveštenika koji je smatrao da ona zaista jeste zaposednuta demonom i da mu "ne deluje kao da ima epilepsiju". U pitanju je bio sveštenik Ernst Alt, koji je podstakao lokalnog biskupa da izda dozvolu za izvođenje egzorcizma nad Aneliz i prva seansa je izvedena 24. septembra 1975. godine. Egzorcizme su vršili zajedno Alt i sveštenik Arnold Renc. U narednih 10 meseci, njih dvojica su čak 67 puta izvršili egzorcizam nad jadnom devojkom, koja je iz dana u dan bivala sve gore - počela je da odbija da jede jer joj "demon ne dozvoljava" i prestala je da pije vodu. "Isterivanje đavola" je vršeno dva puta nedeljno, a seanse su ponekad trale i do deset sati.
Roditelji su prestali da se konsultuju s lekarima i u potpunosti sudbinu ćerke, koja vidno nije bila u stanju da donosi sama takve odluke, prepustili svešteniku. Aneliz je pred kraj života imala svega 30 kilograma, kolena su joj bila modra i izlomljena od konstantnog klečanja, imala je podlive oko očiju od nespavanja i nije mogla da se kreće samostalno. Ni ujednom trenutku se roditelji nisu obratili doktorima.
Njeno srce je prestalo da kuca 1. jula 1976. godine. Autopsija je pokazala da je preminula od neuhranjenosti i dehidriranosti, jer je bila u konstantnom stanju gladi tokom deset meseci, koliko je trajao pakao stalnih egzorcizama. Prema mišljenju lekara, njena smrt je mogla da bude sprečena čak i nedelju dana pre nego što se desila - da su se samo roditelji obratili doktorima.
Sledeće godine je počelo suđenje protiv njenih roditelja i sveštenika Alta i Renca za ubistvo zanemarivanjam. Tokom suđenja, više lekara je posvedočilo da je Aneliz imala psihijatrijskih problema i da je njena umišljena zaposednutost đavolom rezultat strogog religijskog vaspitanja, a napadi nisu bili napadi demona, već napadi epilepsje od koje je bolovala.
I roditelji i oba sveštenika su osuđeni na po šest meseci zatvora, ali nikada nisu zaista završili iza rešetaka.
Slučaj Aneliz Mihel okarakterisan je kao kasičan primer loše identifikacije mentalne bolesti, zanemarivanja, zlostavljanja i religijske histerije. Katolička crkva je kasnije promenila svoje stanovište i proglasila ovaj događaj slučajem mentalne bolesti.
Poznati horor film "Egzorcizam Emili Rouz" iz 2005. godine inspirisan je baš ovom pričom. Isto važi i za filmove "Rekvijem" i "Paranormalna aktivnost 3".
