Majka ga je ostavila pored kante za smeće, okrenula se i otišla kada je imao samo 13 dana. Plakao je tako glasno da ga je našao prolaznik. Mali Fredi je odveden u bolnicu i vrlo brzo je pronašao novi dom. Porodica Fidžers ga je usvojila i obezbedila mu normalan život. On je danas uspešan u svom poslu, vrednost njegove kompanije se procenjuje na 62 miliona i dokaz je da se upornošću i radom može sve postići.
Fredi je ušao u porodicu Nejtana i Beti Mej Fidžers iz grada Kuinci. Nejtan je bio majstor, a Beti je radila na farmi. 1989. godine, kada je Fredi rođen, već su imali više od 50 godina.
Za Fredijja oni su bili pravi heroji i uzori. "Gledamo sam svog oca kako uvek pruža pomoć ljudima, zastaje pored puta, pomaže strancima, hrani beskućnike", prisetio se on. "Bio je neverovatna osoba i želim da budem poput njega."
Iako je imao dobar život i Nejtana i Beti je prihvatio kao rođene roditelje, nije mogao da se smiri dok ne pogleda u oči ženu koja ga ostavila. Godinama je tragao i na kraju je pronašao. Ispostavilo se da je ona narkomanka, a posle tog prvog susreta više je nika nije video. "Morao sam da vidim ko je ta žena koja može da ostavi rođeno dete. Sada se osećam spokojnije", rekao je on u jednom intervjuu.
Tokom odrastanja, u školi je trpeo zadirkivanje vršnjaka, ali nikad nije dozvolio da ga to porazi. "Bilo je teško, nazivali su me detetom iz smeća. Sećam se da sam izašao iz školskog autobusa, a deca su me samo zgrabila i bacila u kantu za smeće, njima je to bilo smešno, ali su me roditelji naučili da budem jak. To mi je mnogo pomoglo dalje u životu."
Kada je Fredie imao 9 godina, Nejtan mu je kupio pokvaren Macintosh računar iz 1989. godine, za 25 dolara. Stavio je računar na kuhinjski sto, sinu predao odvijač i dozvolio mu da radi šta god želi. Fredi je sastavljao i rastavljao računar nekoliko puta. A onda mu je dodao detalje sa očevog starog radija. I stari Macintosh je ponovo počeo da radi! I baš tada je shvatio čime želi da se bavi kada odraste. Inače, taj računar i dalje radi i čuva se u kući Fidžersa.
Prvi posao sa 13 godina
Već sa 13 godina, Fredi je dobio prvi posao. Grad Kuinci je angažovao tinejdžera da popravlja računare. Sa 15 godina osnovao svoju prvu kompaniju Figers Computers! Popravljao je računare u dnevnoj sobi svojih roditelja i stvarao servere na kojima su klijenti mogli da skladište svoje podatke. Tada je počeo da stvara mobilne aplikacije, kao i softver za komercijalne kompanije.
Upiso je i fakultet, ali je nakon nekoliko semestara odustao.
"Ne bih preporučio put kojim sam ja išao", kaže on. "Ali ne žalim zbog svog izbora. Sa 17 godina već sam imao 150 klijenata kojima su bile potrebne veb lokacije i serveri za skladištenje podataka. Bilo je nemoguće zaustaviti se."
Sa 19 godina, Fredi je napravio svoj prvi patent. On je iako jako mlad, napravio uređaj koji pomaže lekarima da daljinski prate svoje pacijente i tako im olakšao posao. Ovaj izum prodao je jednoj kompaniji za čitavih 2,2 miliona dolara.
Fredijev otac je ubrzo nakon toga oboleo od Alchajmerove bolesti, to ga je navelo da napravi novi izum. On je razvio GPS tracker sa komunikacionom funkcijom i umetnuo ga u očeve patike. Tako je uvek znao gde mu je otac. Ovaj uređaj je pomogao mnogim ljudima sa demencijom.
Do 25. godine, Fredie je razvio više od 80 prilagođenih programa i ima čak pet patenata.
Osnivač je dobrotvorne fondacije koja stipendira studente i pruža pomoć beskućnicima. "Sećam se odakle sam došao i siguran sam da možete kupiti ceo svet, ali izgubiti dušu - a ja to ne želim. Želim da promenim svet na bolje. Dobro se uvek vraća. A najbolja osveta sudbini je uspeh."
