Prema autoru knjige "Mount Athos: Renewal in Paradise" dr Grejemu Spiku, tipik iz 10. veka zabranjuje da se na Svetu goru dovode ženke životinja, ali ništa ne navodi o ženama, jer "svi znaju da ženama nije dozvoljen pristup u muškim manastirima".
To je najjednostavniji način, kaže on, da se obezbedi celibat.
Ono što Atos čini drugačijim od ostalih manastirskih poseda je to što se celo poluostrvo smatra "jednim velikim manastirom".
Ipak, postoji još jedan razlog zbog kog je ženama pristup zabranjen, a povezan je sa pravoslavnim predanjem.
"Prema predanju, Bogorodica je skrenula s kursa kada je pokušala da doplovi do Kipra i stigla je do Svete gore. Toliko joj se dopalo, da je molila svog sina da tu zemlju naziva svojom i on se složio", kaže Spik.
"Atos se još zove "baštom majke Božje", u čast njene slave i ona je jedina predstavnica svog pola na tom poluostrvu".
Jedini izuzetak, kada je reč o zabrani dovođenja ženki životinja, predstavljaju mačke, verovatno zato što efikasno love miševe i divlje životinje, jer njih ne mogu kontrolisati.
Neke žene su, međutim, posetile poluostrvo uprkos zabrani.
Tokom Grčkog građanskog rata, između 1946. i 1949, Sveta gora dozvolila je svim izbeglicama među kojima je bilo i žena da kod njih pronađu utočište.
Takođe, 1953. jedna Grkinja Marija Poimendou maskirana u muškarca došla je na Atos i tamo provela tri dana, posle čega je Grčka donela zakon koji zabranjuje ženama da odlaze na Svetu goru i propisuje kaznu od 12 meseci zatvora za one koje ga prekrše.
U skorije vreme, pravilo je prekršeno kada su ukrajinski krijumčari ostavili na Atosu četiri Moldavke 2008, koje je na kratko zadržala policija, ali su im monasi obezbedili pomilovanje.
