Anton Čehov je jedan od najznačajnijih ruskih pisaca pripovetki i drama iz jednog čina. Rođen je u Taganrogu, 29. januara 1860. godine, a preminuo 15. jula 1904. godine. Studirao je medicinu na Moskovskom univerzitetu i bio lekar, ali se pisanjem bavio još od srednjoškolskih dana. Osim po velikim delima, ostao je upamćen i po mudrim mislima koje se i dans rado citiraju.
Izdvojili smo za vas mudre pouke i poneki aforizam koje treba doro upamtiti:
Čovek je ono u šta veruje.
Čast se ne može oduzeti, ona se može samo izgubiti.
Ne možete tražiti od blata da ono ne bude blato.
Čovek celog života živi, celog veka uči, ali nas tek nesreća nauči.
Zdrav čovek ima hiljadu želja. Bolestan samo jednu.
Dobar čovek se zastidi čak i pred psom.
Čovek treba da se oseća iznad lavova, tigrova, zvezda; da je iznad svega u prirodi, čak i iznad onoga što je pojmljivo i izgleda čudnovato – u protivnom, on nije čovek, već miš koji se svega plaši.
Ni ljubav, ni prijateljstvo, ni poštovanje ne mogu toliko da zbliže ljude koliko zajednička mržnja.
Kad sunce sija i na groblju je veselo.
Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
I za hiljadu godina čovek će isto ovako uzdisati: “Ah, teško je živeti” – i u isti mah ovako isto kao i sada, bojaće se i neće hteti da umre.
Život je, zapravo, veoma jednostavna stvar, i čovek treba da uloži puno napora da je pokvari.
Ako ne znaš sta osećaš prema čoveku – zatvori oči, i zamisli da ga nema. Nigde. Nema ga, i neće ga ni biti. Onda će vam sve biti jasno.
Sve znaju, i sve razumeju samo budale i aferisti.
Da osećate sreću bez prestanka, čak i u trenucima tuge i žalosti, treba znati biti zadovoljn sadašnjošću i uživati u saznanju da može biti i gore.
