NAUČNA STUDIJA OTKRILA

OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Veličina vaše zenice otkriva koliko ste inteligentni!

Naučnici tvrde da je veličina zenice usko povezana sa inteligencijom

Zanimljivosti
Autor:
Foto: Shutterstock

Naučnici smatraju da je veličina zenice u korelaciji sa većom fluidnom inteligencijom, kontrolom pažnje i, u manjoj meri, kapacitetom radne memorije, što ukazuje na neverovatan odnos između mozga i oka.

Kaže se da su „oči prozor duše“, ali novo istraživanje ukazuje na to da bi isto tako mogle da budu i prozor u mozak. Ljudske zenice osim što reaguju na svetlost, reaguju i na mnogo toga. Ukazuju na uzbuđenje, zanimanje ili mentalnu iscrpljenost. Proširenje zjenica FBI čak koristi za otkrivanje obmana.

Istraživanje sprovedeno u laboratoriji na Institutu za tehnologiju Džordžija ukazuje na to da je veličina zenice usko povezana sa individualnim razlikama u inteligenciji. Što su zenice veće, to je inteligencija viša, konstatacija je do koje su doveli testovi rasuđivanja, pažnje i pamćenja, piše Scientific America.

Ustvari, tokom tri istraživanja otkriveno je da je razlika u veličini zenice između ljudi koji su postigli najbolje rezultate na kognitivnim testovima i onih koji su postigli najlošije dovoljno velika da je može uočiti i „neistrenirano oko“.

Taj iznenađujući odnos je prvi put otkriven dok su se proučavale razlike u količini mentalnog napora koji su ljudi koristili za izvršavanje zadataka u kojima je presudno pamćenja. Korišćeno je širenje zenica kao pokazatelj napora, tehnika koju je popularizovao psiholog Daniel Kaneman 1960-ih i 1970-ih. Tad je otkrivena veza između veličine zenice i inteligencije, ali nije moglo da sa sa sigurnošću kaže da je pravilo kod svih primenjivo.

Zaintrigirani istraživači su sproveli nekoliko velikih istraživanja u koje su uključili više od 500 ljudi starosti od 18 do 35 godina iz Atlante. Izmerili su veličinu zenica učesnika pomoću uređaja za praćenje oka, koji beleži odraz svetlosti od zenice i rožnjače pomoću kamere i jakog računara.

Merili su zenice učesnika u mirovanju dok su gledali u prazan ekran računara u trajanju od četiri minuta. Za to vreme uređaj je snimao zenice ispitanika i na kraju izračunao prosečnu veličinu zenice svakog od njih.

Inače, veličina zenice odnosi se na promer crnog kružnog otvora u središtu oka. Može da se kreće od oko dva do osam milimetara. Zenica je okružena šarenim područjem poznatim kao šarenica ili iris, koje je odgovorno za kontrolu veličine zenice. Kako se zenice sužavaju kao odgovor na jaku svetlost, sva svetla u laboratoriji su bila prigušena

U sledećem delu eksperimenta učesnici su učestvovali u nizu kognitivnih testova dizajniranih za merenje „fluidne inteligencije“, sposobnosti rasuđivanja kod novih problema, „kapaciteta radne memorije“, sposobnosti pamćenja informacija kroz određeno vreme i „kontrole pažnje“ – sposobnosti fokusiranja pažnje usprkos smetnjama.

Otkriveno je da je veća veličina zenice povezana sa većom fluidnom inteligencijom, kontrolom pažnje i, u manjoj meri, kapacitetom radne memorije, što ukazuje na fascinantan odnos između mozga i oka.

Zanimljivo je da je veličina zenica bila u negativnoj korelaciji s godinama: stariji učesnici su uglavnom imali manje, suženije zenice. Međutim, odnos između veličine zenice i kognitivnih sposobnosti ostao je nepromenjen.

Ali zašto veličina zenice korelira s inteligencijom? Odgovor na ovo pitanje je povezan sa procesima koji se događaju u mozgu. Veličina zenice povezana je sa aktivnošću u locus coeruleusu, jezgru smeštenom u gornjem moždanom stablu sa dalekosežnim neuronskim vezama sa ostatkom mozga.

Locus coeruleus oslobađa noradrenalin, koji deluje i kao neurotransmiter i kao hormon u mozgu i telu, a reguliše procese poput percepcije, pažnje, učenja i pamćenja.

Takođe pomaže u održavanju zdrave organizacije moždanih aktivnosti, tako da udaljene regije mozga mogu timski da raditi na raznim zadacima i ciljevima.

Disfunkcija locus coeruleusa i rezultirajući slom organizovane moždane aktivnosti povezani su sa nekoliko stanja, uključujući Alchajmerovu bolest i poremećaj hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje.

Zapravo je ova organizacija aktivnosti toliko važna da mozak koisti većinu svoje energije kako bi je održao, čak i kad čovek ništa ne radi, na primer, kada nekoliko minuta neprestano gledamo u prazan ekran računara.

Jedna od hipoteza je da ljudi koji imaju veće zenice tijekom mirovanja imaju veću regulaciju aktivnosti locus coeruleusa, što pogoduje kognitivnim performansama i funkciji mozga u stanju mirovanja.

Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se istražila ova mogućnost i utvrdilo zašto su veće zenice povezane sa višom fluidnom inteligencijom i kontrolom pažnje. Ali jasno je da se događa nešto više od onog što se vidi.

(Stil.kurir.rs)

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...