Marko Podvižnik je bio asketa i čudotvorac. Zamonašen je od svog učitelja Svetog Jovana Zlatoustog u četrdesetoj godini svojoj, Marko provede još šezdeset godina u Nitrijskoj pustinji u postu, molitvi i pisanju knjiga.
Veruje se da se jednom plačući pomoli Bogu za slepo štene jedne hijene, i štene progleda. Iz blagodarnosti donese mu hijena-majka jednu ovnujsku kožu, ali svetitelj zabrani hijeni da ubuduće kolje ovce bednih ljudi. Primao pričešće iz ruku anđelskih.
Njegove besede o zakonu duhovnom, o pokajanju, o trezvenju itd. spadaju u prvoklasnu crkvenu književnost, pohvaljivao ih je i sam Fotije patrijarh.
1. Prizivaj Boga da ti otvori oči srca tvoga, i da uvidiš korist molitve i čitanja koje se iskustvom razumeva.
2. Ne budi učenik hvalisavog, da se ne bi naučio gordosti a ne smirenoumlju.
3. Ne uznesi se srcem zbog toga što poznaješ Pisma, da ne bi umom pao u zamku duha hule.
4. Ne pokušavaj da rešiš bilo kakav problem posredstvom spora, već pomoću sredstava koje nalaze duhovni zakon, tj. strpljenjem, molitvom i nepokolebivom nadom.
5. Onaj ko se moli telesno i koji još nema duhovnog znanja, sličan je slepcu koji viče: Sine Davidov, pomiluj me (Lk. 18, 38).
6. Zlo koje se zadržava u pomislima ogrubljuje srce. Uzdržanje, pak, sa nadom istrebljuje zlo i skrušava srce.
7. Bdenje,molitva i trpljenje nevolja, obrazuju neškodljivu i korisnu skrušenost, samo ukoliko njihovu ravnotežu ne presečemo pohlepom. Ko je istrajan u njima, obrešće pomoć i u ostalome. Ko je, pak, nemaran, i ko ih razdvaja, u vreme ishoda će osetiti neizdrživu patnju.
8. Postoje mnogi načini molitve, koji se međusobno razlikuju. Nijedan način molitve nije štetan, osim ako se ne radi o satanskom delu, a ne o molitvi.
9. Kada se sećaš Boga, umnoži svoje molitve, da bi se i tebe Bog setio, kada ga budeš zaboravio.
10. Kad čitaš Sveto Pismo, shvati smisao koji je u njemu sakriven: što se ranije napisa za našu se pouku napisa (Rim. 15, 4).
11. Zakon slobode (Jevanđelje), uči svakoj istini. Mnogi ga čitaju razumom, ali je malo onih koji ga razumeju kroz izvršavanje zapovesti.
12. Onaj ko trpi nepravdu od ljudi sačuvan je od greha, i saobrazno stradanju dobija pomoć.
13. Onaj ko se moli za one koji mu nanose nepravdu, pobeđuje demone. Onoga, pak, koji im se suprotstavlja, ranjavaju demoni.
14. Ljudska uvreda pričinjava srcu bol. Međutim, ona je uzrok čednosti za onoga koji je podnosi.
15. Otkrij svoj razum Vladici, jer čovek gleda u lice, a Bog u srce.
16. Svaki neželjeni jad neka ti bude učitelj sećanja na Boga, pa ti nikada neće nedostajati pobude za pokajanje.
17. Svako stradanje po Bogu jeste istinsko delo pobožnosti. Jer, istinska ljubav se proverava suprotnostima.
18. Pazi na učinak neželjene patnje, pa ćeš pronaći očišćenje od greha.
19. Mnogi saveti drugih bivaju nam na korist, ali za nas lično ništa nije prikladnije od našeg mišljenja.
20. Ako želiš bez osude da primaš pohvale od ljudi, zavoli najpre da te izobličavaju za grehe.
21. Onaj ko dobrovoljno pretrpi poniženje radi istine Hristove, od mnogih će biti stostruko proslavljen. Najbolje je da čovek svako dobro čini radi budućih dobara.
22. Od slastoljublja proizilazi nemar, a od nemara zaborav. Jer, Bog je svima darovao znanje o onome što je korisno.
23. Videh proste ljude, smirenoumne na delu, koji postaše mudriji od svih mudraca.
24. Onaj ko omalovažava razboritost i hvali se neznanjem, nije neznalica samo na rečima, nego i razumom.
25. Reči Božanskog Pisma čitaj delima i ne prepuštaj se pričljivosti, nadimajući se tananim mislima.
26. Ko ispunjava zapovesti, neka očekuje iskušenje, jer se ljubav prema Hristu proverava suprotnostima.
27. Uzrok svakog zla jeste taština i uživanje. Ko ih ne zamrzi, neće pobediti ni jednu strast.
28. Um se oslepljuje trima strastima: srebroljubljem, taštinom i uživanjem.
29. Ko ne poznaje istinu, ne može istinski verovati. Jer, prirodno je da znanje prethodi veri.
30. Onaj ko se razborito moli, podnosi nevolje koje ga sustižu. Onaj, pak, ko ima zlopamćenje, ne može se čisto moliti.
31. Ako sagrešiš, nemoj osuđivati delo već misao, jer da um nije prethodio, telo ga ne bi pratilo.
32. Ko tajno čini zlo, lukaviji je od onih koji javno čine nepravdu. Zbog toga će se teže mučiti.
33. Kao što je nemoguće udruživanje vode i vatre, tako su suprotni samoopravdanje i smirenje.
34. Ne ostavljaj greh neizglađenim, makar bio i sasvim mali, da te ne bi odvukao u veće zlo.
35. Bolje je da se pobožno moliš za svoga bližnjeg, nego da ga osuđuješ za svaki greh.
36. Onoga ko se iskreno kaje, ismevaju nerazboriti. Međutim, to je znak njegove bogougodnosti.
37. Tek kad iz našeg razuma odagnamo svaki voljni greh, moći ćemo da se borimo i protiv strasti predubeđenja.
38. Ko traži slavu, obuzet je strašću. Ko se žalosti u nevolji, voli uživanje.
39. Onaj koji sve ispituje, a drži se dobra, samim tim se uklanja od svakog zla (1. Sol. 5, 21-22).
40. Bez sećanja na Boga ne postoji istinsko znanje. Duhovno znanje bez sećanja na Boga jeste kopile.
41. Čoveku okorelog srca koristi reč tananog znanja, jer ga privodi strahu. On, naime, bez straha nerado prihvata trudove pokajanja.
42. Krotom čoveku koriste reči o veri, jer on ne iskušava dugotrpeljivost Božiju i ne grize ga savest zbog čestih sagrešenja.
43. Čuvši ružne reči, ne gnevi se na onoga što ih je izrekao, nego na sebe. Jer, ako lukavo slušaš, lukavo ćeš i odgovoriti.
44. Od onog što licemerno hvali, uskoro očekuj osudu.
45. Smenjivanje dobra i zla primaj spokojno. Na taj način Bog otklanja nedostatke stvari.
46. Ko govori da poznaje sva đavolska iskustva, još ne poznaje savršeno samoga sebe.
47. Ne poželi da slušaš o nesreći svojih neprijatelja. Onaj ko sluša takve reči, sabira plodove svog zlog nastrojenja.
48. U vreme bola pazi na prilog uživanja, budući da se tada lako prihvata kao uteha.
49. Neki nazivaju razboritima one koji rasuđuju o čulnim stvarima. Međutim, razboriti su samo oni koji zadržavaju svoje zelje.
50. Pre nego što odbaciš zlo, nemoj slušati svoje srce. Jer, ono traži ono što već ima u sebi.
51. Onaj ko nerado preispituje svoju savest, ni telesne trudove iz pobožnosti ne prihvata lako.
52. Ko ne prihvata dobrovoljna stradanja radi istine, podvrgnuće se težim nevoljnim mukama.
53. Onaj ko mudruje i priča bez dela, bogati se nepravdom, i njegov trud, po Pismu, ulazi u tuđu kuću.
54. Znanje bez vrlinskih dela jeste nesigurno, pa makar bilo i istinsko. Jer, potvrda svega jeste delo.
55. Pismo nam savetuje da upoznamo Boga razumom kako bi smo Mu pravilno služili delima.
56. Bez umnog prizivanja ne postoji savršena molitva. Gospod čuje um koji nerasejano vapije.
57. Nije uzdržljiv onaj koji se hrani pomislima, čak i ako su korisne. Jer, one ne mogu biti korisnije od nade.
58. Samrtni greh je onaj za koji se čovek ne kaje. Čak ni svetitelj, koji bi se pomolio za taj greh umesto njega, neće biti uslišen.
59. Znak nelicemerne ljubavi jeste opraštanje uvreda. Tako je Gospod zavoleo svet.
60. Kada um zaboravi cilj pobožnosti, vidno delo vrline postaje beskorisno.
61. Delima pokaži sebe mudrim u odnosu na ljudsku volju i na zahvalnost Bogu. Jer, reč nije mudrija od dela.
62. Ko čini dobro i traži nagradu – ne sluzi Bogu, nego svojoj volji.
63. Kada grešna duša ne prihvata sa smirenjem nevolje koje je zadese, anđeli za nju kažu: Lečismo Vavilon, ali se ne isceli (Jer.51, 9).
64. Strast koja se našom voljom upražnjava na delu, kasnije, i bez naše i protiv naše volje nasilno nama vlada.
65. Nadmenost i hvalisanje su uzročnici hule, a srebroljublje i taština – nemilosrdnosti i licemerja.
66. Znanje čoveka je istinito u meri u kojoj ga potvrđuju krotost, smirenost i ljubav.
67. Dobro je da pomažemo rečima one koji pitaju, ali je mnogo bolje da ih pomognemo molitvom i vrlinom. Jer, onaj ko sebe pomoću njih prinosi Bogu, pomaže i sebi i svome bližnjem.
68. Od svih zala prvo je neznanje, a zatim neverovanje.
69. Iskušenje izbegavaj trpljenjem i molitvom. Ko se bez njih bori protiv iskušenja, samo će ga ukrepiti.
70. Krotak po Bogu je mudriji od svih mudraca, i smiren u srcu je jači od najjačih. Jer, on jaram Hristov (Mt. 11, 29) nosi sa znanjem.
71. Kada nas muče zle misli, treba da osuđujemo sami sebe, a ne praroditeljski greh.
72. Onaj ko trpi uvredu i pri tome se ni rečima, ni mislima ne prepire sa uvrediocem, stekao je istinsko znanje i pokazuje tvrdu veru u Vladiku.
73. Sećanje na Boga postaje bol srca zbog pobožnosti. Svaki ko zaboravlja Boga postaje samougodljiv i bezosećajan.
74. Ako želiš da Gospod pokrije tvoje grehe (Ps. 31, 1), nemoj otkrivati ljudima da imaš vrline. Jer, kako mi postupamo sa našim vrlinama, tako Gospod postupa sa našim gresima.
75. U nevoljnim mukama skrivena je milost Božija koja onoga koji pokazuje trpljenje vodi ka pokajanju i spasava od večnog mučenja.
76. Nemoj pitati kako može siromašan da živi u nasladama kada nema neophodne uslove. Jer, i u pomislima se može pohotno živeti gore nego na delu.
77. Jedno je poznavanje stvari, a drugo je istinsko poznanje. Koliko se sunce razlikuje od meseca, toliko je drugo korisnije od prvog.
78. Ako želiš da prineseš Bogu besprekorno ispovedanje, nemoj spominjati pojedinačno svoje pređašnje grehove, već hrabro trpi njihove posledice.
79. Svako plotsko uživanje proizilazi od prethodnog odmora, a odmor rada neverje.
80. Gord i tast čovek se međusobno vrlo dobro slažu. Gord hvali taštog, jer se pred njim ponaša ropski, dok tašti veliča gordog koji ga neprestano hvali.
81. Ko zbog očekivanog budućeg blaga prihvata postojeće nevolje, nalazi znanje istine i uspešno se izbavlja gneva i tuge.
82. Sa onima koji ti nisu položili zakletvu o potčinjenosti nemoj da se prepireš kad se protive istini, da ne bi izazvao mržnju, kao što kaže Pismo (2. Tim. 2, 23).
83. Ne budi dvoličan, tj. jedan na rečima, a drugi u svojoj savesti, budući da takvog Pismo stavlja pod kletvu (Prem. Sir. 28, 15).
84. Čuvaj reči svoje od samohvalisanja i pomisli od uobraženosti, da te ne bi Bog ostavio i da ne bi učinio suprotno. Jer, dobro čovek ne čini sam, nego uz pomoć svevidećeg Boga.
85. Slastoljubac se žalosti kada ga prekorevaju i kad se zlopati, a bogoljubac kada ga hvale i kada ga okružuje izobilje.
