Od 1899. do 1902. godine Engleska je na jugu Afrike vodila rat sa Burima, potomcima holandskih i francuskih doseljenika.
Simpatije Srbije bile su na strani Bura, koji su em bili na svojoj zemlji, em slabiji. Za njih se navijalo u kafanama i u novinskim komentarima, a na Englesku je bacano drvlje i kamenje.
Jedan engleski novinar, dopisnik iz Burskog rata, izazvan pisanjem beogradskih novina, objavio je uvredljiv tekst o Srbima. Vojislav Tankosić, tada mladi oficir, zarekao se da će engleskog novinara zbog tog teksta kad-tad išamarati. London je i u ono vreme bio daleko od Beograda, i sve bi ostalo na praznoj pretnji, da slučaj nije udesio da Englez poslom krene u Istanbul “Orijent ekspresom”.
Voz je u Beograd stigao ujutru, i tu se zadržao nekoliko sati da bi putnici mogli da razgledaju prestonicu male balkanske zemlje.
Tankosiću, kad su mu to javili, nije trebalo mnogo da Englezu uđe u trag. Nađe ga u “Grčkoj kraljici”, kafani na kraju Knez Mihailove ulice, upadne kao furija i zabezeknutog stranca zaista išamara kao što se zarekao. “Pa drugi put pazi kako pišeš!”, rekao mu je, naravno na spskom. Izrodi se skandal, žandarmi uplašenog engleskog novinara otprate do železničke stanice, a čaršija počne da kiti i ispreda legende…
Vojislav Tankosić snabdeo je pištoljima, bombama i otrovom Gavrila Principa, Nedeljka Čabrinovića i Trifka Grabeža.
Poginuo je 1915. godine. A Englez je ostavio novinarstvo i ušao u politiku. Njegovo ime bilo je Vinston Čerčil.
