Naučnici su javnosti otkrili osobine koje su direktno uočili kod osoba koje tvrde da čuju mrtve, piše Science Alert.
Naime, prema novom istraživanju, kod medijuma (ljudi koji tvrde da komuniciraju s onim svetom) češće se javljaju tri osobine – predispozicija za visok nivo apsorpcije, neobična auditivna iskustva u detinjstvu i veća osetljivost na slušne halucinacije. To otkriće moglo bi naučnicima da pomogne da bolje razumeju i uznemirujuće slušne halucinacije koje su neretko simptomi psihičkih bolesti poput, na primer, šizofrenije.
Vidoviti spiritualisti vide ili čuju nešto uprkos odsustvu spoljnog nadražaja što se pripisuje – duhovima ili dušama mrtvih. Radi se o pitanju od velikog naučnog interesa, kako među antropolozima koji proučavaju religijska i duhovna iskustva, tako i među naučnicima koji proučavaju patološka halucinaciona iskustva. Stručnjaci bi posebno hteli bolje razumeti zašto neki ljudi s ovakvim auditornim iskustvima govore o duhovnom iskustvu, dok ih drugi smatraju uznemirujućima i simptomom mentalne bolesti.
Zapanjujući rezultati studije
"Spiritualisti uglavnom prijavljuju neobična slušna iskustva koja su pozitivna, a javljaju im se u detinjstvu i često ih mogu kontrolisati (to je proces koji se uči)”, objašnjava psiholog Piter Mousli s britanskog univerziteta Nortumbria.
Zajedno s kolegom Adamom Pauelom sa univerziteta Duram regrutovao je 65 medija iz britanske Nacionalne unije spiritualista i 143 ‘obične’ osobe kako bi utvrdio šta razlikuje medije od ostatka populacije.
Ukupno 44,6 posto spiritualista prijavilo je da svakodnevno čuje glasove, dok je 79 posto njih reklo da su slušna iskustva deo njihove svakodnevice. Dok je većina izvestila da čuje glasove u svojoj glavi, 31,7 posto njih izjavilo je da glasovi koje čuju dolaze i "spolja".
Rezultati istraživanja bili su zapanjujući. Naime, u odnosu na opštu populaciju, spiritualisti puno više veruju u paranormalno i manje je verovatno da ih zanima šta drugi misle o njima. Prvo auditivno iskustvo imali su u mladosti, u proseku s 21,7 godina. Prijavili su i visok nivo apsorpcije, odnosno potpunog uranjanja u mentalne zadatke ili izmenjena stanja svesti.
Ispostavilo se i da su skloniji iskustvima sličnim halucinacijama. Naučnici su primetili i da pre svojih duhovnih iskustava obično nisu čuli za spiritualizam, nego su na njega naišli dok su tražili odgovore za ono što čuju.
"Učenje i čežnja"
Takvi rezultati sugerišu da činjenica da neko čuje ‘glasove mrtvih’ verovatno nije rezultat pritiska vršnjaka, društvenog konteksta ili sugestibilnosti zbog verovanja u paranormalno. Tačnije bi bilo reći da osobe koje "čuju" usvajaju spiritualizam kao deo života, jer se on poklapa s onime što su doživeli.
"Naša otkrića puno govore o ‘učenju i čežnji’. Kod naših učesnika principi spiritualizma opisuju njihova nadrealna iskustva iz detinjstva i česte slušne pojave koje doživljavaju kao medijumi. Ali, sva ta iskustva prvenstveno mogu proizaći iz određenih sklonosti ili sposobnosti, a ne iz verovanja u mogućnost kontaktiranja s mrtvima ako se dovoljno potrude", ističe Pauel.
(Stil.kurir.rs/Net.hr)
