2020. je zaista grozna godina pa je teško zameriti ikome ko misli da je ovo najgora godina ikad, ali istoričar sa Harvarda Majkl Mekormik se ne bi složio s tim. On je u intervjuu 2018. godine utvrdio da je najgora godina za čovečanstvo bila davna 536.
"Bio je to početak najgoreg perioda za čovečanstvo, ako ne i najgora godina", rekao je za Science Magazine.
Misteriozna magla i 18 meseci tame
Te godine je misteriozna magla (za koju se danas zna da je posledica erupcije vulkana) prekrila Evropu, Bliski istok i delove Azije, nakon čega je usledilo 18 meseci tame.
"Sunce je bilo bez sjaja, cele godine je sijalo mutno, poput meseca", zabeležio je vizantijski istoričar iz tog vremena, Prokopije.
Tog leta temperatura je varirala između 1,5 i 2,5 stepena Celzijusa čime je započelo najhladnije razdoblje u poslednjih 2.300 godina. U Kini je padao sneg, zbog čega su propali usevi, a ljudi su gladovali.
Pandemija koja je pobila pola čovečanstva
Sledećih godina situacija je počela da se pogoršava. 541. godine se u rimskoj luci u Egiptu pojavila kuga koja je počela brzo da se širi. Kuga je pokosila između jedne trećine i jedne polovine stanovništva istočnog Rimskog Carstva što je, navodi Mekormik, ubrzalo njegov pad.
Kuga se proširila celim Mediteranom, Evropom i Bliskim Istokom. Ovo je, inače, bila prva pandemija kuge u istoriji, a nazvana je i Justinijanovom kugom, prema vizantijskom vladaru Justinijanu koji je i sam oboleo od nje.
Neki istoričari je smatraju jednom od najgorih pandemija ikada, a navodi se da je ubila oko 100 miliona ljudi, odnosno pola svetske populacije u to vreme.
Istoričari su dugo nagađali o poreklu magle koja se pojavila 536. godine, a pre dve godine, naučnici su analizom leda s jednog švajcarskog glečera ustanovili da je te godine eruptirao vulkan na Islandu, a njegov pepeo se proširio severnom hemisferom.
Usledile su još dve erupcije - 540. i 547. godine. Nakon toga je došla kuga koja je prouzrokovala ekonomski kolaps u Evropi koji je potrajao sve do 640. godine.
