saznajte

Obrazi vam se zacrvene od stida i srama: Evo zašto se to nekome događa, a drugima ne!

Prema Psyhology Today tom stanju prethodi kombinacija više faktora

Zanimljivosti 05.07.2020. - 15:05h Autor: Stil/24 Sata.Hr
Foto: Shutterstock

Mnogi ljudi su skloni da se zacrvene u obrazima kada se nađu u neugodnoj, zbunjujućoj situaciji, pa čak i kada dobiju neočekivan kompliment.


Nekima se crvenilo obraza i čela može proširiti i na uši, vrat i gornji deo grudi. Ali, postavlja se pitanje zašto nam se to događa?

 

Naime, lice ima široku mrežu krvnih sudova koje zadržavaju veliku količinu krvi, a ti krvni sudovi su posebno blizu površine obraza.

 

Takođe, aktiviranje simpatičkog živčanog sistema pokreće receptore koji povećavaju protok krvi i uzrokuju crvenilo.

 

Crvenilo zbog nelagode razlikuje se od drugih oblika crvenila lica uzrokovanih  fizičkim naporom ili konzumiranjem alkohola, a prati ga niz emocija kao što su sram, krivica, stid ili ponos.

 

Predstavlja psihološko stanje 'posramljenosti', posebno kad je popraćeno osećanjem samosvesti i ambivalentnim uzbuđenjem - tendencijom da pobegnemo iz neugodne situacije.

 

Ljudi koji imaju problem sa socijalizacijom imaju strah da će se zacrveneti jer veruju da drugi o njima misle negativno, što je često faktor koji ih vodi do izbegavanja socijalnih situacija.

 

A i u drugim kulturama crvenilo se negativno doživljava.

 

 'Taijin Kyofusho' (TKS) jedna je od najčešćih fobija u Japanu, a doslovno prevedeno znači 'strah od međuljudskih odnosa'. Ali dok se crvenilo u socijalnom anksioznom poremećaju na zapadu nosi strah od sramoćenja sebe pred drugima, oboleli od TKS-a strahuju da će svojim crvenilom osramotiti druge .

 

Ljudi otkrili kojih navika su se odrekli posle karantina: Jeste li među njima?

foto: Shutterstock

Razlika u usredsređenosti straha između Zapada i Azije podstiče iz razlika u kulturnom fokusu. Naime, zapadna društva podržavaju individualizam, dok japansko i mnoge druge azijske kulture podstiču kolektivizam. Ipak, percepcija anksioznosti i rumenila može biti uglavnom u glavi pojedinca.

 

Istraživanja pokazuju da je socijalna anksioznost visoko povezana sa percipiranjem sebe, odnosno da socijalno anksiozni pojedinac veruje kako se crveni više od neanksioznih pojedinaca - što je primer kako pogrešna uverenja o sebi i svetu mogu da dovedu do anksioznosti.

 

S obzirom na to da je crvenilo obraza u neugodnim situacijama usko povezano sa samosvešću, često se pretpostavlja da ga deca ne mogu doživeti dok ne razviju samosvest.

 

Ali, istraživanje Milice Nikolić i kolega sa Univerziteta u Amsterdamu je pokazalo drugačije. Naime, oni su došli do otkrića da je crvenilo povezano s pojačanom socijalnom anksioznošću.  Zaključili su i da može biti rani pokazatelj socijalne anksioznosti već kod dece u dobi od četiri i po godine.

 

Osim nelagode, crvenilo drugima govori da se stidimo i da smo svesni svoje greške, kao i da bismo verovatno želeli da ispravimo loše poteze.

 

Pokazujemo da nismo bezobrazni ili besramni i sa crvenilom upućujemo neverbalno izvinjenje.

 

Zbog svega toga, osoba koja posle neuspeha zacrveni često nam je draža od one koja se ne crveni.

 

Ali, budući da je crvenilo često izvor sramote i teskobe, mnogi sa socijalnom anksioznosti veruju da ga drugi tumače kao znak socijalne nesposobnosti, slabosti ili gubitka kontrole - a to su stečena uverenja koja mogu dovesti do izbegavanja nekih društvene situacije u kojima bi mogli pocrveneti.

 

Psiholog dr. Graham C. L. Dejvi zato savetuje da se prepustimo i kad se crvenimo - jer od toga imamo više koristi što mislimo i 'društveni nam život neće stati ako pokažemo da smo ljudi'.

 

Zanimljivosti o Eskimima: Srdačni i prostodušni, a ovo je za njih prava uvreda!

 

 

 

 

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs