Mnogi ljudi su skloni da se zacrvene u obrazima kada se nađu u neugodnoj, zbunjujućoj situaciji, pa čak i kada dobiju neočekivan kompliment.
Nekima se crvenilo obraza i čela može proširiti i na uši, vrat i gornji deo grudi. Ali, postavlja se pitanje zašto nam se to događa?
Naime, lice ima široku mrežu krvnih sudova koje zadržavaju veliku količinu krvi, a ti krvni sudovi su posebno blizu površine obraza.
Takođe, aktiviranje simpatičkog živčanog sistema pokreće receptore koji povećavaju protok krvi i uzrokuju crvenilo.
Crvenilo zbog nelagode razlikuje se od drugih oblika crvenila lica uzrokovanih fizičkim naporom ili konzumiranjem alkohola, a prati ga niz emocija kao što su sram, krivica, stid ili ponos.
Predstavlja psihološko stanje 'posramljenosti', posebno kad je popraćeno osećanjem samosvesti i ambivalentnim uzbuđenjem - tendencijom da pobegnemo iz neugodne situacije.
Ljudi koji imaju problem sa socijalizacijom imaju strah da će se zacrveneti jer veruju da drugi o njima misle negativno, što je često faktor koji ih vodi do izbegavanja socijalnih situacija.
A i u drugim kulturama crvenilo se negativno doživljava.
'Taijin Kyofusho' (TKS) jedna je od najčešćih fobija u Japanu, a doslovno prevedeno znači 'strah od međuljudskih odnosa'. Ali dok se crvenilo u socijalnom anksioznom poremećaju na zapadu nosi strah od sramoćenja sebe pred drugima, oboleli od TKS-a strahuju da će svojim crvenilom osramotiti druge .
Ljudi otkrili kojih navika su se odrekli posle karantina: Jeste li među njima?
Razlika u usredsređenosti straha između Zapada i Azije podstiče iz razlika u kulturnom fokusu. Naime, zapadna društva podržavaju individualizam, dok japansko i mnoge druge azijske kulture podstiču kolektivizam. Ipak, percepcija anksioznosti i rumenila može biti uglavnom u glavi pojedinca.
Istraživanja pokazuju da je socijalna anksioznost visoko povezana sa percipiranjem sebe, odnosno da socijalno anksiozni pojedinac veruje kako se crveni više od neanksioznih pojedinaca - što je primer kako pogrešna uverenja o sebi i svetu mogu da dovedu do anksioznosti.
S obzirom na to da je crvenilo obraza u neugodnim situacijama usko povezano sa samosvešću, često se pretpostavlja da ga deca ne mogu doživeti dok ne razviju samosvest.
Ali, istraživanje Milice Nikolić i kolega sa Univerziteta u Amsterdamu je pokazalo drugačije. Naime, oni su došli do otkrića da je crvenilo povezano s pojačanom socijalnom anksioznošću. Zaključili su i da može biti rani pokazatelj socijalne anksioznosti već kod dece u dobi od četiri i po godine.
Osim nelagode, crvenilo drugima govori da se stidimo i da smo svesni svoje greške, kao i da bismo verovatno želeli da ispravimo loše poteze.
Pokazujemo da nismo bezobrazni ili besramni i sa crvenilom upućujemo neverbalno izvinjenje.
Zbog svega toga, osoba koja posle neuspeha zacrveni često nam je draža od one koja se ne crveni.
Ali, budući da je crvenilo često izvor sramote i teskobe, mnogi sa socijalnom anksioznosti veruju da ga drugi tumače kao znak socijalne nesposobnosti, slabosti ili gubitka kontrole - a to su stečena uverenja koja mogu dovesti do izbegavanja nekih društvene situacije u kojima bi mogli pocrveneti.
Psiholog dr. Graham C. L. Dejvi zato savetuje da se prepustimo i kad se crvenimo - jer od toga imamo više koristi što mislimo i 'društveni nam život neće stati ako pokažemo da smo ljudi'.
Zanimljivosti o Eskimima: Srdačni i prostodušni, a ovo je za njih prava uvreda!
