Dan okeana

Zanimljive činjenice o okeanima: U njima se nalazi oko 20 tona zlata ali ni ne pomišljajte da ga tražite!

Pre dvanaest godina Ujedinjene nacije su proglasile 8. jun za Dan okeana, s ciljem da promovišu očuvanje živog sveta u Atlantskom, Tihom, Indijskom, Arktičkom i Južnom okeanu.

Zanimljivosti 20.06.2020. - 21:22h Autor: Stil / Citymagazine.rs
Foto: Ilustracija / Thinkstock

Da li ste znali da okeani obuhvataju čak 71% Zemljine površine? To svakako nije jedina zanimljivost u vezi sa njima. Nastavite sa čitanjem ako želite da se upoznate sa još nekim interesantnim činjenicama o okeanima

 

Sunce okeanima daje plavu boju

 

Kada se sunčeve talasne dužine susretnu sa površinom okeana, narandžaste i crvene talasne dužine bivaju apsorbovane, dok plave talasne dužine prodiru dublje, zbog čega se čini da je okean sve plavlji što je bliži dnu.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Ocean (@theocean) on

Najdublji deo okeana je ujedno i najdublje mesto na Zemljinoj kori

 

To je Marijanski rov, koji se nalazi na zapadu Tihog okeana blizu ostrva Gvam. On je dubok blizu 11 kilometara. Ako nemate osećaj koliko to stvarno iznosi, imajte u vidu da kada bi tu stao ceo Mont Everest, on bi i dalje bio 2 kilometra ispod površine vode.

 

Procenjuje se da se u okeanima nalazi oko 20 tona zlata

 

Ako pomišljate da organizujete ekspediciju da biste ga se dokopali, odustanite odmah. Naime, ono je toliko sitno da je neupotrebljivo. Na svaki litar slane vode, dolazi svega 13 milijarditina jednog grama!

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Ocean (@theocean) on

Ljudi znaju više o okeanima nego što se misli

 

Okeanografi su mapirali gotovo 100% okeana, doduše ne baš u najsjajnijoj rezoluciji. Mada ljudi nisu istražili veći deo svetskih okeana, uz pomoć tehnologije mi imamo ideju kako oni izgledaju ispod površine.

 

Još uvek ne znamo dovoljno o živom svetu u okeanima

 

Njihova veličina i vodeni pritisak nas ograničavaju da ih podrobnije istražimo. Naučnici smatraju da smo se upoznali sa tek jednom trećinom biljnih i životinjskih vrsta u okeanima. S druge strane, postoji napredak; godišnje se u proseku otkrije 2.000 novih životinjskih i biljnih vrsta u okeanima.

 

Najveći broj vulkanskih erupcija se dešava ispod površine okeana

 

Čak 80% vulkanskih erupcija se uopšte ne oseća na površini Zemlje. Više od milion vulkana se nalazi u okeanima, od kojih su neki aktivni, a neki ugašeni. Bez obzira na toplotu koju stvaraju kada ispuste lavu, u njihovoj blizini opstaju mnoge biljne i životinjske vrste.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Ocean (@theocean) on

Okeani nam omogućavaju da dišemo

 

Okeani proizvode 70% kiseonika u atmosferi, pre svega zahvaljujući morskim biljkama koje ga ispuštaju u procesu fotosinteze. Vrsta planktona prohlorokokus je odgovorna za jednu petinu kiseonika potrebnog ljudima za život.

 

Ribe u okeanima jedu dosta plastike

 

Čak 7 miliona tona plastike završi u okeanima u jednoj godini. Od toga će između 12 i 14 hiljada tona progutati ribe.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...