Znate li koliko je vaš koeficijent inteligencije (IQ)? Da li120, ili 91 i šta uopšte te brojke govore o vama o vašoj ličnosti? Da li je moguće odrediti inteligenciju neke osobe putem testa, odnosno utiče li na to i koliko pitanje ko je sastavljao taj test?
Za praćenje IQ zaslužan je Francuz Alfred Binet, koji je na molbu Vlade osmislio i razvio test koji će pokazati da li ljudima treba pomoć oko edukacije.
Kasnije je taj test počeo da se umnožava pod imenom 'test inteligencije'. Sa tim nazivom nije se slagao Binet, rekavši da to nisu testovi inteligencije, nego test određenih sposobnosti", kaže dr. Gavin Evans, predavač na Birkbeck koledžu.
"Binet je osmislio testove koji su kasnije postali testovi za merenje IQ-a i predstavljaju način merenja nečije inteligencije na skali od 1 do 100", kaže dr. Bonie Evans, sa Univerziteta Queen Mary u Londonu.
Kasnije su te testove usvojili američki psiholozi. Oni su odlučili da je IQ urođen, da se s njime rađamo i da ne postoji ništa čime ga možemo promeniti. Takođe, utvrdili su i da različite etničke i socijalne grupe stanovništva imaju različit urođeni IQ.
Kada su 1915. godine u Ameriku pristizali novi imigranti, trebalo sje ispunjavati test. Pokazalo se da Aškenazi, Jevreji koji potiču iz Severne, Srednje ili Istočne Europe, imaju veću učestalost nižih rezultata, zbog čega su se trudili da speče njihovo useljavanje.
S druge strane, ljudi iz nordijskih zemalja imali su bolji rezultat jer su njih ohrabrivali kad bi podneli zahtev za useljenje.
Takav pristup istraživača koji su provodili rane testove u SAD-u kasnije je odbačen. Zanimljivo je da su Aškenazi u vreme Prvog svetskog rata imali relativno slabe rezultate na tim testovima, dok su u vreme Drugog svetskog rata pokazivali rezultate rezultate iznad proseka.
Smatra se da je tome doprinelo to što su imali bolju edukaciju, kvalitetniju ishranu, te da su roditelji u proseku bolje obrazovani od predaka, što je uticalo na rezultate dece.
To je dovelo u pitanje testiranje IQ, jer razlog zbog kojega različite grupe mogu da ostvarre različite rezultate zavisi od o činjenice da ti testovi mere apstraktnu inteligenciju. Tačnije, vašu sposobnost da se nosite s apstraktnom logikom. A to je često određeno time šta ste doživeli u ranim godinama, kažu stručnjaci.
"Ako dolazite iz sredine gde se puno raspravlja, deca se podstiču na čitanje i raspravu o stvarima, te je veća mogućnost da će ta zajednica u proseku imati viši IQ", kaže dr. Gavin Evans.
"Takvi testovi su se u istoriji često koristili u političke svrhe, u zavisnosti od toga koju su političku opciju želeli da stave u prvi plan. IQ testovi su korišćeni kao podrška, A tu ideju da su to naučni rezultati, zato što daju merljive rezultate, iskorišćavale su mnoge Vlade", kaže dr. Bonie Evans, te dodaje kako su u ranom 20. veku žene ponekad, ne uvek, ostvarivale lošije rezultate.
Taj test se bazira na pitanjima koja traže da nešto upotpunimo, i na vremenu koje je za to potrebno, pa ako se pre toga nisu bavili tom aktivnošću,- može biti potrebno više vremena za snalaženje, pojašnjava ona.
Jedan od nesporazuma u vezi tih testova jeste i to da ljudi misle kako se njime meri nivo inteligencije, a zapravo se meri sposobnost razumevanja apstraktne logike, dokemocionalna i praktična inteligencija, te dugoročna memorija i mudrost, nisu u to uključeni, upozorava dr. Gavin Evans.
On kaže kako nije automatski protiv tih testova, smatra ih korisnima u merenju sposobnosti za savladavanje matematike, nauke i IT tehnologije, jer oni mere slične osobine koje meri i IQ test.
"Glavna zabuna koncepta IQ testova jeste da je to odraz inteligencije, ali nije. Vidjeli smo da se može i menjati. Na primer, ako često ispunjavate IQ testove, rezultati se mogu poboljšati. Uslovi okoline i edukacija mogu takođe da utiču na IQ, on nije zadaz, kaže dr. Gavin Evans.
Nadam se da ti testovi nikada neće biti osnova za donošenje političke odluke treba li nekim grupama ljudi biti dostupna edukacija, zdravstvena zaštita ili omogućena sloboda kretanja. Ili pristup bilo kojem univerzalnom ljudskom pravu, ističe i dr. Bonie Evans.
Inteligencija je višeslojan pojam i svi njeni aspekti se ne mogu izmeriti i izraziti brojevima, niti kroz samo jedan broj, što je rezultat takvog testa. A na genetsku sliku inteligentne osobe utiču na hiljade gena, što pokazuje da je reč o mnogo složenijoj stvari od one koja se može izmeriti takvim testiranjem, zaključuju stručnjaci.
42 lekcije Eštona Kučera za srećan život: Ove stvari radite svaki dan, da se posle ne biste kajali!
