Iako se školovao za kaluđera, ubrzo je napustio taj poziv i upustio se u putovanja kroz Evropu, kako bi primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma, a zatim radio na prosvećivanju svog naroda.
Prevodio je raznadelai pisao svoja, od kojih je najpoznatije Život i priključenija.
Takođe,Dositejje bio prvi ministar prosvete u Sovjetu (Praviteljstvujušči sovjet serbski) i tvorac pesme Vostani Serbije. Za života učinio je mnogo za kulturu naroda, a i nakon njegove smrti pamte se mudre misli koje je izrekao.
Nauči odmudrijeg, to ti je velika korist. I nauči drugog, to ti je velika zadužbina.
Učen i razuman čovek svagda se uči, svagda zna da i dalje malo zna.
Nikad nikoga ne valja vređati. A najmanje one koji su nam dobro učinili i ljubavpokazali.
Zao čovek traži povod da učini zlo, a kad ne može da nađe, on i tako čini što je naumio.
Oni koji nemaju u glavi vrlo često misle da su mudriji nego drugi.
Od zlog i pakosnog, a pogotovo kad je od nas jači, najbolje je daleko stajati.
Mudar čovekse stidi mešati u ono u čemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuče.
Kad se otac i mati među sobom ne ljube i ne poštuju, od koga će deca njihova naučiti da ih ljube i poštuju? Ako želite da vam deca vaša dobra budu, podajte im već od prve mladosti primer vrline.
Razuman se hranida živi, bezuman bi živeo samo da se hrani i goji.
Svako se lakomi na lepu ružu, a kad uvene i ne obazire se na nju.
Neučen ne može da trpi nauku, jer zna da će kad nauka dođe sva vlast koja je na sujeverjuosnovana i utvrđena, propasti. Mrak beži strmoglavo pred suncem.
Pri piću, ko najmanje zna, najvišegovori.
Ko uči pravilamudrostisamo zato da se nerazumnim smeje i ruga i da ih osuđuje, a ne da sam bolji bude, taj se lud rodio, ludo živi i ludo će umreti.
Celo društvo, i svako ponaosob, kad se ne upravlja po zdravom razumui mudrim savetima, po nuždi se mora zlopatiti i propadati.
Ko Bogunije zahvalan na daru postojanja, života i razumnosti, pokazuje da je svega toga nedostojan. Ko nikom nije zahvalan na slatkoj ljubavi i prijateljstvu, pokazuje da niti koga ljubi, niti ga ko ljubi, a čemu takav život? Hvala Bogu, takvih je čudovišta malo.
Kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikada se nijedan narod ne bi poboljšao ni prosvetio.
Praveljubavine može biti bez poštovanja, a istinskog poštovanja nema bez vrlina. A vrlina iziskuje zdravi, prirodni razum, koji kad se sa naukom sjedini, sastavlja božanstveni venac koji krasi i uvenčava razumnu dušu.
Ko nema ni prijatelja ni neprijatelja, taj nema u sebi ničega valjanog.
Mi ljudi smo slični pticamakoje se uvek u iste mreže hvataju, a opet neće da slušaju.
Samo je dobar čovek srećan.
Nema gorih ljudiod onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili.
Greškebližnjih valja zaboravljati, jer smo svi greškama podložni, a dobro učinjeno nikada. Nemoj ništa počinjati ni preduzimati pre nego što dovoljno ne rasudiš i dobro ne saznaš kakva će posledica biti. Posledica ne samo ovog privremenog i kratkog života, već i večnosti. Ne reci ništa čega se možeš zastideti, ne učini ništa znog čega se možeš pokajati.
Razumni idu nabolje, a nerazumni ili ostaju kako su bili, ili, što je verovatnije, ako se nepoboljšaju, idu sve na gore.
Nije dosta imati lepe vrednosti i sposobnosti, valja znati dobro njima upravljati.
Ko nema šta da kaže, na sva zvona govori.
Karakterčoveka po besedi se poznajte.
(stil.kurir.rs)
Danas se navršava 280 godina od rođenja Dositeja Obradovića, srpskog prosvetitelja i reformatora
