otkrijte

Koje vrste inteligencije posedujete? Ovo je teorija višestruke inteligencije prema psihologu Gardneru!

Kada čujete reč ’inteligencija’, verovatno odmah pomislite na testiranje nivoa IQa. Američki psiholog ih je izdvojio osam, i predložio je devetu kao moguću, a inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira.

Zanimljivosti 04.05.2019. - 18:35h Autor: Bizlife.rs
Foto: Shutterstock

Kada čujete reč ’inteligencija’, verovatno odmah pomislite na testiranje nivoa IQa. Inteligencija se uglavnom opisuje kao intelektualni potencijal, nešto sa čime ste rođeni, što može biti merljivo i ne može biti promenljivo.

 

Ipak, počev od psihologa Hauarda Gardnera, koji je u modernu psihologiju uveo koncept "Teorije višestruke inteligencije", sve više njegovih kolega se slaže sa stavom da treba prevazići tradicionalna shvatanja da postoji samo jedna inteligencija i jedan nivo IQa, te da je ovaj način razmišljanja previše ograničavajuć.

 

Ovu teoriju, Gardner je prvi put izložio u svojoj knjizi "Frames od Mind: The Theory of Multiple Intelligences" (1983), gde je ukazao na to da svi ljudi imaju različite vrste inteligencija. Ne postoji jedna, opšta. Američki psiholog ih je izdvojio osam, i predložio je devetu kao moguću, a inteligenciju definiše kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira.

 

Vrste inteligencija prema Gardneru:

 

1. Vizualno-prostorna inteligencija

 

Ovde je jasno da je naglašena moć vizualizacije, i pojedinci koji je imaju, ističu se u proučavanju mapa, grafikona, video snimaka i fotografija. Uživaju u čitanju, pisanju, slikanju, crtanju, sklapanju puzli i sličnim zadacima. Vole posmatrati svet oko sebe i pronalaziti zanimljivosti u njemu, i obično poseduju izraženu maštu. Idealna zanimanja za njih su: arhitekta, umetnik, koreograf.

 

2. Verbalno-lingvistička inteligencija

 

Ljudi koji poseduju ovu vrstu inteligencije, dobri su u korišćenju i artikulaciji reči, pisanju, usmenom izražavanju, i krasi ih dobra memorija. Vole da pišu priče, čitaju, vode debate, koriste humor, detaljno objašnjavaju stvari… Sve ove vrline su glavna snaga, pre svega, novinara i pisaca, advokata i učitelja, profesora.

3. Logičko-matematička inteligencija

 

Odlične veštine rešavanja problema i kompleksnih računica, uživanje u razmišljanju o apstraktnim idejama, proučavanje naučnih eksperimenata – ovim odlikama se ponose naučnici, matematičari, programeri, inžinjeri, računovođe, ekonomisti, lekari. Omiljena zabava su im zagonetke, rebusi, mozgalice. Umesto rečima, oni razmišljaju brojevima.

 

4. Telesno-kinestetička inteligencija

 

Ova vrsta je izražena kod osoba koje se skladno kreću, osećaju se ugodno u svom telu i koriste ga kako bi se izrazili na različite načine. Najčešće je poseduju plesači, atletičari i glumci, kao i oni koji vole da rade rukama i bave se aktivnostima poput modelarstva, konstruisanja, popravljanja. Imaju odličnu fizičku koordinaciju i skloni su pamćenju stvari prilikom rada.

 

5. Muzička inteligencija

 

Jasno je da je poseduju muzičari, pevači, kompozitori, nastavnici muzičkog, svi oni koji dobro osećaju ritam i zvuk. Uživaju u pevanju i sviranju, lako prepoznaju tonove i muzičke obrasce, lako pamte pesme i melodije, imaju izražen nivo shvatanja muzičkih struktura, ritmova i nota.

6. Interpersonalna inteligenecija

 

Odlike vezane za ovu vrstu su: dobro razumevanje drugih i interakcija sa njima, procena emocija, motiva, želja i namera ljudi iz okoline. Pojedinci kod kojih je naglašen ovaj tip intelekta, uglavnom su psiholozi, filozofi, savetnici, političari. Imaju odlične komunikativne i neverbalne veštine, posmatraju situacije iz različitih uglova, kreiraju pozitivne odnose sa ljudima, dobri su u rešavnju grupnih konflikata.

 

7. Intrapersonalna inteligencija

 

Osobe koje su intrapersonalno inteligentne, uglavnom su svesne sebe, svojih vrlina i mana – povezane su sa introspekcijom i autorefleksijom. Često znaju biti povučeni i provoditi vreme u samoći, kada analiziraju sebe, okolinu, teorije, ideje. To su, pre svega, filozofi, pisci, teoretičari, naučnici.

 

8. Naturalistička inteligencija

 

Ova vrsta je najnoviji dodatak Gardnerovoj teoriji, i dočekana je sa više otpora nego prethodnih sedam. Prema Gardneru, pojedinci koji se ovde ističu su više u skladu sa prirodom od ostalih i često su zainteresovani za očuvanje i istraživanje okoline, i učenje o drugim vrstama. Veoma su svesni suptilnih promena u svom okruženju. Vole boraviti u prirodi, posmatrati je, analizirati biljke, životinje, minerale, a najčešće su to biolozi, ekolozi, baštovani, farmeri, kuvari, poljoprivrednici.


Ovo samo priroda može: Reka duginih boja, fenomen koji hipnotiše! (FOTO)

foto: Profimedia

9. Egzistencijalna inteligencija

 

Deveta, i prema samom Gardneru, moguća, ali ne i zagarantovana vrsta inteligencije. Poseduju je osobe koje vole razmišljati o filozofskim pitanjima, o smislu života i postojanja, i uopšte o svemu što čini život. To su često oni iz filozofskim i verskih krugova.

 

Inteligencija bez ambicija je ptica bez krila: Koje vrste inteligencije postoje i koje su njihove prednosti!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...